Krajem 2023. godine dinarska štednja stanovništva ostvarila je novi najviši nivo na kraju jedne godine u iznosu od 138 milijardi dinara, da bi početkom 2024. godine nastavila svoj dinamičan rast i prema poslednjim operativnim podacima premašila je 144 milijarde dinara, saopštila je Narodna banka Srbije.
„Rast dinarske štednje je rezultat pre svega očuvanog poverenja u domaću valutu i bankarski sistem, čija je stabilnost održana i tokom veoma turbulentnih globalnih dešavanja“, navodi NBS.
Centralna banka u saopštenju ističe da na redovnoj osnovi promoviše dinarsku štednju, ukazujući na njenu veću isplativost i u dugom i u kratkom roku u odnosu na štednju u devizama, a kao deo strategije o dinarizaciji finansijskog sistema.
„Značaj akumulirane štednje stanovništva, koja doprinosi da se teškoće lakše prevaziđu, naročito dolazi do izražaja u poslednjih nekoliko godina kada je Srbija, kao i čitav svet, pod uticajem više globalnih kriza. Odolevajući i dalje prisutnim globalnim neizvesnostima dinarska štednja stanovništva je nastavila da raste i u drugom delu 2023. godine zahvaljujući pre svega očuvanoj finansijskoj stabilnosti i relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru“, ističe se u saopštenju.
NBS navodi da je, analizom isplativosti štednje za period od jedanaest godina – od decembra 2012. do decembra 2023. godine – ustanovljeno da je isplativije štedeti u dinarima bez obzira da li se štednja oročava kratkoročno ili dugoročno.
„Opredeljujući faktori koji su uticali na veću isplativost štednje u domaćoj valuti u odnosu na deviznu štednju su makroekonomska i finansijska stabilnost u proteklim godinama (relativna stabilnost kursa dinara prema evru, devizne rezerve na rekordnom nivou), relativno više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, povoljan poreski tretman prihoda od kamate na dinarsku štednju (koja se ne oporezuje, dok se kod štednje u evrima prihod od kamate oporezuje po stopi od 15 odsto) i mere monetarne i fiskalne politike, koje su omogućile da se sačuva makroekonomska stabilnost u uslovima svetske krize“, navodi se u saopštenju.
Štednja u domaćoj valuti u poslednjih jedanaest godina je povećana osam puta – sa 18 milijardi dinara na aktuelnih 144 milijarde dinara.
I devizna štednja u istom periodu je, kako se navodi – gotovo udvostručena, sa 8,3 milijardi evra krajem 2012. godine na trenutnih 14,7 milijardi evra.
„Samo u poslednjih godinu dana, krajem januara ove godine u odnosu na januar prethodne godine, dinarska štednja povećana je za 44 milijarde dinara (45%). Poverenje u domaću valutu potvrđeno je i rastom dugoročnih depozita u okviru dinarske štednje, sa 1,4 mlrd. dinara u decembru 2012. godine na 41,1 milijardu dinara u januaru 2024. godine“, navodi NBS.
Sagledavanjem isplativosti štednje oročene na godinu dana, koja je zanavljana u periodu od jedanaest godina (od decembra 2012), NBS je utvrdila da bi dinarski štediša na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja, u decembru 2023. godine, dobio gotovo 43.000 dinara (370 evra) više od štediše koji bi u istom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa.
I dinarska štednja oročena na godinu dana, koja nije obnavljana, bila je isplativija od štednje iste ročnosti u evrima u gotovo svim posmatranim godišnjim potperiodima (preko 98 odsto), navodi centralna banka.
„Štediša koji je od decembra 2022. godine štedeo u domaćoj valuti, na uloženih 100.000 dinara, dobio bi u decembru 2023. preko 2.500 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio 100.000 dinara u evrima“, ukazuje NBS.
NBS ističe da je dinarska štednja oročena na tri meseca bila isplativija od štednje u evrima u većini posmatranih tromesečnih potperioda (90 odsto), dok je dinarska štednja oročena na dve godine (dugoročna) bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima (100 odsto).
„Proizilazi da je u analiziranom periodu od jedanaest godina bilo isplativije štedeti u dinarima za sve rokove oročenja štednje“, navodi NBS.
