Predsedavajući spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister izjavio je da je Evropska unija u procesu proširenja na Zapadnom Balkanu grešila i da nije ispunila svoja obećanja, ali i ocenio da Srbija poslednjih godina nije uopšte napredovala na putu evrointegracija.
Mekalister je ponovo zatražio istragu optužbi za izbornu krađu na decembarskim izborima i ocenio da je pred Srbijom još „dug put“ do mogućeg ulaska u Evropsku uniju.
„Države Zapadnog Ballkana su iz sasvim različitih razloga postigle premali napredak u procesu reformi. Sa druge strane, EU je davala obećanja koja zatim nisu ispunjena“, rekao je Mekalister za nemačku televiziju „Velt“, a prenosi agencija dts.
„Pogledajte na primer Severnu Makedoniju, koja je kandidat za članstvo u EU od 2005. godine“, rekao je Mekalister.
On je dodao da je ta zemlja pod pritiskom Grčke 2019. promenila ime, ali da pristupni pregovori sa EU, suprotno tadašnjim obećanjima ni do danas nisu otvoreni.
„Kao Evropska unija ne smemo sebi da dozvolimo takve sive zone u politici proširenja“, rekao je šef Spoljnopolitičkog odbora (AFET).
Mekalister je oštro komentarisao situaciju u Srbiji, rekavši da ona poslednjih godina nije postigla nikakav napredak u procesu evrointegracija.
„Potrebna je temeljita istraga decembarskih parlamentarnih izbora. Osnovu za to predstavljaće finalni izveštaj Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju“, rekao je Mekalister.
On je dodao da Evropski partlament od Srbije „traži i značajan progres u borbi protiv korupcije, u oblasti medijskih sloboda, u jačanju parlamentarne opozicije i u poštovanju principa vladavine prava“.
„Srbija mora da harmonizuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU – uključujući i politiku sankcija. Pred tom zemljom je do eventualnog ulaska u EU još dug put“, ocenio je Mekalister.
Povodom napete bezbednosne situacije u Evropi, Mekalister je pozvao privrede da se jače orijentišu na proizvodnju vojnog materijala.
„Ovaj rat neće ostati bez posledica ni za evropsku privredu“, rekao je Mekalister, dodajući da EU mora da pruži veću pomoć Ukrajini, a ujedno ojača i spostvene odbrambene potencijale, i da to zahteva sveobuhvatnu idustrijsku transformaciju.
U Ukrajini se, prema njegovim rečima, odlučuje u kojoj meri će u budućnosti život na evropskom kontinentu biti slobodan i bezbedan.
