Post, dobrovoljno uzdržavanje od jela, a ponekad i od pića tokom određenog vremena, postao je sve rašireniji, jer su neke studije otkrile da može ojačati imuni sistem i pomoći u sprečavanju razvoja nekih bolesti. Sada postoji nekoliko aplikacija za pametne telefone na kojima ljudi mogu da snime svoje periode povremenog posta i saznaju više o potencijalnim prednostima posta.
Istraživači sa Univerziteta nauke i tehnologije Kine nedavno su sproveli studiju na miševima sa ciljem boljeg razumevanja neuronskih procesa koji su u osnovi prijavljenih efekata posta na imuni sistem. Njihovi nalazi, objavljeni u Nature Neuroscience, sugerišu da bi post mogao posebno da podstakne neuronsku kontrolu upale i utiče na distribuciju T-ćelija, klase belih krvnih zrnaca koja doprinose borbi protiv klica i zaštiti tela od bolesti.
„Glanje u ishrani značajno utiče na distribuciju i funkciju imunih ćelija i ispoljava moćne imunosupresivne efekte“, napisali su Liang Vang, Mingkiu Cheng i njihove kolege u svom radu. „Međutim, mehanizmi putem kojih post reguliše imunitet ostaju nejasni. Izvještavamo da se kateholaminergički (CA) neuroni u ventrolateralnoj meduli (VLM) aktiviraju tokom gladovanja kod miševa, a mi pokazujemo da aktivnost ovih CA neurona utiče na distribuciju T ćelije i razvoj autoimune bolesti u eksperimentalnom modelu autoimunog encefalomijelitisa (EAE).
Kao deo svoje studije, Vang, Čeng i njihovi saradnici su pokušali da testiraju ključnu hipotezu, naime da kateholaminergički (CA) neuroni u regionu mozga poznatom kao ventrolateralna medula (VLM), koji se takođe naziva CA VLM neuroni, igraju ulogu deo u promenama imunog sistema sisara izazvanim postom. Ranije je utvrđeno da ovi neuroni posreduju u odgovorima izazvanim u telu kao rezultat nutritivnog stresa, dok takođe utiču na upalu.
Da bi testirali ovu hipotezu, prvo su ispitali aktivnost ovih neurona kod miševa koji su hranjeni redovno i kod miševa koji nisu hranjeni 24 sata. Pored toga, oni su zatim selektivno ablatirali i aktivirali ove neurone, da bi posmatrali kako njihova intervencija utiče na druge nervne mehanizme, kao i na tok autoimunih bolesti kod miševa.
„Ablacija CA VLM neurona je u velikoj meri preokrenula redistribuciju T ćelija posredovanu natašte“, napisali su Vang, Čeng i njihove kolege. „Aktivacija ovih neurona dovela je do usmeravanja T ćelija ka koštanoj srži na način koji zavisi od ose CKSCR4/CKSCL12, što može biti posredovano neuronskim kolom koje stimuliše lučenje kortikosterona. Slično postu, kontinuirana aktivacija VLM CA neurona potisnula je aktivaciju T ćelija , proliferaciju, diferencijaciju i proizvodnju citokina u modelima autoimunih miševa i značajno ublažavanje simptoma bolesti.“
Nalazi koje je prikupio ovaj tim pružaju neke nove vredne uvide u neuronske mehanizme koji bi mogli da pokrenu neke od prethodno uočenih prednosti povremenog posta. Konkretno, tim je identifikovao nervni mehanizam koji bi mogao biti u osnovi regulacije imunih ćelija posredovanom gladovanjem.
Neuralni mehanizam koji su otkrili, povezan sa aktivnošću CA VLM ćelija, izgleda da kontroliše distribuciju T-ćelija, za koje se već zna da su povezane sa upalom.
Ovaj nedavni rad mogao bi utrti put za dodatne studije koje se fokusiraju na novoidentifikovani neuronski mehanizam, koji bi zajedno mogli doprinijeti razvoju terapijskih intervencija povezanih sa postom za prevenciju i liječenje autoimunih bolesti.
