U Srbiji je blizu 75 odsto građana pokazalo da je zabrinuto zbog degradacije životne sredine i klimatskih promena, pokazuje danas predstavljeni izveštaj Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) o tranziciji za 2023/24. godinu, pod nazivom „Velike i male tranzicije“, koji je fokusiran na prelazak na zelenu ekonomiju.
Oko polovine ispitanika izjavilo je da je spremno da podrži veću potrošnju na ekološke politike, ali 26 odsto ne želi da plati za zaštitu životne sredine – što je obrazac koji je uobičajen u svim ekonomijama, pokazao je izveštaj EBRD koji je predstavljen u Narodnoj banci Srbije.
Kako je navedeno, godišnja publikacija je takođe analizirala napredak u ekonomskom razvoju i strukturnim reformama i razmatrala da li su ekonomije konkurentne, dobro vođene, zelene, inkluzivne, otporne i integrisane.
Ovogodišnji izveštaj razmatrao je i načine na koje duboka strukturna transformacija globalne ekonomije utiče na živote, egzistenciju i uslove života ljudi širom regiona u kojima posluje EBRD.
Tako je prema istraživanju, oko 58 odsto ispitanika u Srbiji zadovoljno životom, što je, ocenili su iz EBRD, značajan porast u odnosu na udeo zabeležen u ranijim krugovima istraživanja 2006, 2010. i 2016. godine.
Pored toga, istraživanjem je zabeležen porast samoprocenjenog nivoa zdravlja kod građana Srbije i regiona, koji je u rangu sa Nemačkom i Rumunijom.
U isto vreme, oko trećina anketiranih izjavila je da se oseća depresivno, tužno ili anksiozno najmanje jednom nedeljno, sa većim stopama među ženama.
Izveštaj je fokusiran i na važne velike tranzicije, kao što su prelazak na održivu ekonomiju, rekonfiguracija globalnih lanaca snabdevanja i potraga za sirovinama koje zahtevaju digitalne i zelene ekonomije.
Izveštaj je koristio jedinstvene podatke iz četvrtog kruga istraživanja „Život u tranziciji“, ankete domaćinstava sprovedene 2023. godine, kako bi se utvrdilo kako se ovi trendovi na makro nivou pretaču u male tranzicije: promene po pitanju karijere, selidbe, promene zdravstvenog stanja i promene u zadovoljstvu životom.
Direktor EBRD-a za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli (Matteo Colangeli) kazao je da je EBRD, kao najveći institucionalni investitor u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, prošle godine u Srbiju uložila rekordnih 850 miliona evra, što predstavlja povećanje od skoro 200 miliona evra u odnosu na 2022. godinu.
„Srbija je sada prvi put među pet najvećih tržišta EBRD globalno, u društvu sa Turskom, Ukarjinom, Poljskom i Egiptom“, rekao je on.
Kolanđeli je kao navažnije projekte u Srbiji prošle godine izdvojio 300 miliona evra kredita za likvidnost Elektroprivredi Srbije, što je, smatra pomoglo reformi i napretku koji je zemlja ostvarila u vezi sa dekarbonizacijom, uključujući i prvu aukciju energije iz obnovljivih izvora.
Drugi važan projeket bilo je finansiranje naučno-tehnoloških parkova u Nišu, Čačku i Kruševcu, kao i BIO4 kampus u Beogradu, a kao treći je naveo ulaganje u Telekomove stubove.
Kolanđeli je naglasio i da je EBRD nedavno usvojio strategiju za Srbiju do 2028. godine, a među prioritetima za dalje finansiranje su energetski sektor, gde će najvažnije biti ulaganje u obnovljive izvore energije, uz investiranje u distributivnu mrežu, kao i povećanje energetske efikasnosti.
Dodao je da će prioritet biti i ulaganje u infrastrukturu, pre svega saobraćajnu, sa fokusom na železnički saobraćaj i projekte koji povezuju Srbiju sa susedima i Evropom, ali i investiranje u ekološku infrasturu.
„Među prioritetima EBRD biće i ulaganje u mala i srednja preduzeća, kako bi se povećala njihova kokurentnost, a radićemo i sa startapovima u pokušaju da se podstakne ekosistem za inovacije u Srbiju“, rekao je Kolanđeli.
On je podsetio da EBRD u Srbiji trenutno sarađuje sa devet banaka i četiri lizing kompanije preko kojih je plasirano više od 300 miliona evra kredita malim i srednjim preduzećima.
Istakao je da je, od kada je Srbija postala članica EBRD-a 2001. godine, banka kroz 347 projekata uložila više od 8,8 milijardi evra, od čega je većina podržala privatni sektor.
Vodeći regionalni ekonomista EBRD-a za Zapadni Balkan Peter Tabak kazao je da je u 2023. godini ekonomski rast Srbije bio podržan uspešnom poljoprivrednom sezonom i oporavkom građevinske delatnosti i da ta ekonomska institucija očekuje da će rast Srbije u 2024. godini iznositi 3,5 procenata.
On je cenio da su vesti za Srbiju dobre jer se ekonomija dobro oporavila nakon pandemije korona virusa, a i ekonomska predviđanja idu u prilog daljem razvoju zemlje.
„U ovoj godini se u evrozoni očekuje brži rast nego godinu pre, a i glavni spoljnotrgovinski partner Srbije, Nemačka, 2024. očekuje rast. To će pomoći i rastu srpske ekonomije“, kazao je Tabak.
Istakao je da je prošlogodišnji rast uglavnom podržan od poljoprivrede i građevinarstva, a u ovoj godini očekuje se rast od 3,5 odsto, uz podršku većih javnih investicija, posebno onih u vezi sa specijalizovanom izložbom „EXPO 2027“, koja treba da se održi u Beogradu.
Tabak očekuje i da će se izvoz iz Srbije oporaviti, a da će usporavanje inflacije dovesti do rasta potrošnje stanovništva.
On smatra da je dobro i što se izvoz iz Srbije diverzifikuje, kao i što se oslanja na rast izvoza IT sektora, što, kako je rekao, nadoknađuje slabiju tražnju za srpskom robom.
