Arkagrup Banerđi, zajedno sa svojim timom istraživača u laboratoriji Cold Spring Harbor, otkrio je novi aspekt kako mozak obrađuje vreme, delom zahvaljujući pevačkom mišu iz Kostarike, poznatom po svojim varijacijama u pesmi.
Studija, objavljena u časopisu Nature Neuroscience, fokusirala se na neuronsku aktivnost u delu mozga miševa zaduženom za kontrolu pesme. Istraživači su otkrili da neuroni u ovom delu mozga učestvuju u procesu nazvanom vremensko skaliranje, gde ne kodiraju apsolutno vreme već usporavaju ili ubrzavaju interval u pesmi.
Ovo otkriće ne samo da pruža novo razumevanje glasovne komunikacije kod životinja, već može imati šire implikacije za razumevanje kako mozak funkcioniše u obradi vremena i prilagođavanju ponašanja. Banerđi ističe da to može imati značajne implikacije za tehnologiju, obrazovanje i terapiju, nudeći nove puteve za istraživanje i primenu u praksi.
Miševi Alstonovi pevači su idealan model za proučavanje ovog fenomena, s obzirom na njihovu karakterističnu pesmu koja varira u dužini i brzini. Analizirajući aktivnost neurona u orofacijalnom motornom korteksu (OMC) tokom dueta sa miševima, istraživači su otkrili da ti neuroni praktikuju vremensko skaliranje, što omogućava fleksibilnost u ritmu pesme.
Ovo otkriće otvara nova pitanja o tome kako se vreme percipira i obrađuje u mozgu, ne samo kod miševa već i kod drugih životinja i ljudi. Banerđi smatra da je razumevanje ovog procesa ključno za širenje našeg znanja o kognitivnim funkcijama i adaptivnom ponašanju.
Implikacije ovog istraživanja mogu se protezati izvan bioloških nauka i imati uticaj na druge discipline. Na primer, bolje razumevanje kako mozak manipuliše vremenom može dovesti do razvoja efikasnijih tehnika učenja i terapija za ljude sa poremećajima vremena i ritma.
Ukratko, ovo otkriće predstavlja važan korak napred u našem razumevanju mozga i njegovih složenih mehanizama obrade informacija. Nastavak istraživanja ovog fenomena može nam otvoriti nove perspektive u shvatanju našeg uma i ponašanja.
