Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović potpisala je sporazum kojim je zaokruženo finansiranje projekta izgradnje vetroparka „Kostolac“, kapaciteta 66 MW, koji se finansira iz kredita nemačke KfW banke, sredstvima Elektroprivrede Srbije (EPS), a sad i bespovratnim sredstvima Evropske unije (EU) od 30 miliona evra.
„Sporazum koji smo danas potpisali predstavlja važan korak u realizaciji projekta izgradnje prve vetroelekrane EPS-a, vetroparka ‘Kostolac’, zaokruživanjem finansijske konstrukcije za projekat vrednosti 144 miliona evra. Proizvodnja ove elektrane, odnosno njenih 20 vetroturbina, biće dovoljna da zelenom energijom snabdeva oko 30.000 domaćinstava“, rekla je Đedović Handanović, sopštilo je ministarstvo.
Kako je dodala, vetropark će se nalaziti na mestu iscrpljenih površinskih kopova i odlagališta termoelektrana i kopova Kostolac.
Podsećajući da će za nekoliko meseci biti završena izgradnja termoelektrane (TE) „Kostolac“ B3, ministarka je naglasila da je sledeći važan korak ulaganje u obnovljive izvore energije (OIE) u koje EPS nije dovoljno ulagao u prethodnim godinama, a to su energija vetra i solarna energija.
„Očekujemo da vetropark ‘Kostolac’ bude priključen na mrežu i počne da isporučuje zelenu energiju za naše građane u prvoj polovini 2025. U istom periodu trebalo bi da bude završena i EPS-ova solarna elektrana (SE) ‘Petka’, snage 9,75 MW. Sve tri nove elektrane u Kostolcu – TE ‘Kostolac’ B3, vetropark ‘Kostolac’, i SE ‘Petka’ deo su velikih ulaganja u energetski sistem koje planiramo u narednim godinama, a koje će biti završene u periodu pre EXPO 2027“, navela je Đedović Handanović.
Ona je podsetila da je na javnom pozivu u oktobru 2023. godine izabran i strateški partner za 1 GW samobalansirajućih solarnih elektrana, u kombinaciji sabaterijama, koji će realizovati konzorcijum predvođen južnokorejskom kompanijom Huyndai Engineering, a koji će po završetku biti u vlasništvu EPS, tj. države.
„Kod novih investicija u OIE, posebno je važno da imamo mogućnost da se proizvedena energija koristi pre svega za domaće tržište. Time će više zelene energije u našem energetskom sistemu, značiti ne samo zdraviju životnu sredinu, nego i veću energetsku sigurnost i nezavisnost Srbije, što je naš strateški cilj“, navela je Đedović Handanović.
Ministarka je naglasila da su EU i Nemačka ključni partneri Srbije u energetskoj tranziciji.
„Srbija i Nemačka uspostavile su klimatsko partnerstvo u cilju podrške našoj zemlji u sprovođenju Zelene agende EU. Sa Nemačkom uspešno sarađujemo pre svega u sektoru daljinskog grejanja, uvođenju OIE i razvoju prenosne mreže, koja je od 2000. godina uložila 1,5 milijardi evra u energetski sektor“, kazala je ona.
Đedović Handanović je istakla da se uz finansijsku podršku EU realizuju neke od najvažnijih projekata u energetskom sektoru kao što su gasna interkonekcija sa Bugarskom i Transbalkanski koridor.
„Posebno smo zahvalni na bespovratnoj pomoć od 165 miliona evra koju smo dobili prošle godine pre svega za pomoć energetski ugroženim kupcima i ulaganja u distributivnu mrežu“, rekla je ona.
Ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević kazala je da izgradnja vetroparka „Kostolac“ predstavlja potvrdu partnerstva Srbije, EU i Nemačke u procesu energetske diversifikacije i zelene energetske tranzicije.
„Oko 30.000 domaćinstava imaće direktnu korist od ovog vetroparka, ne samo zbog proizvodnje električne energije već i zaštite životne sredine i smanjenja korišćenja fosilnih goriva. Takođe, projekat će imati uticaj na nova zapošljavanja u Kostolcu i okolini kako bi se razvijala upotreba OIE“, rekla je ministarka.
Dodala je i da Srbija ima dobre projekte koji joj pomažu da se nametne kako bi dobila značajna sredstva i grantove od EU.
Ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre podsetio je da EU pruža snažnu podršku Srbiji u procesu energetske tranzicije.
„Ovaj projekat nije samo dokaz posvećenosti Srbije zelenoj energiji već i kamen temeljac našeg evropskog zelenog dogovora i pravedne tranzicije, koji promoviše privredni razvoj dok čuva našu planetu i građane“, rekao je on.
Žiofre je naveo da vetropark „Kostolac“ predstavlja zajednički poduhvat udaljavanja od uglja.
„On simbolizuje našu posvećenost smanjenju oslanjanja na fosilna goriva, dekarbonizaciji naših privreda i prihvatanju obnovljivih izvora energije“, kazaao je on.
Prema njegovim rečima, ovaj projekat je samo jedan element šire podrške EU Srbiji u energetskom sektoru koja iznosi više od 500 miliona evra.
„Plaćali smo račune za struju ugroženim domaćinstvima i preduzećima, modernizujemo energetski sistem bolnice VMA i gradimo novi energetski autoput koji donosi zeleniju i sigurniju energiju u Srbiju – Transbalkanski elektro-koridor. Stoga je EU najvažniji partner Srbije u oblasti energetike“, rekao je Žiofre.
Ambasadorka Nemačke u Beogradu, Anke Konrad, rekla je da je Nemačka pouzdan partner u oblasti energetske tranzicije i da je kroz regionalno klimatsko partnerstvo, dosledno fokusirana na podršku razvoju zelene energije u Srbiji, kao i na energetsko povezivanje u Evropi.
„Intenzivno ulažemo, na primer, u energetsku rehabilitaciju objekata u javnom sektoru, poput VMA, ili u Transbalkanski koridor kojim se neće samo povezati Zapadni Balkan sa EU, već i povećati kapacitet mreže. Pored toga, ulažemo u dekarbonizaciju toplana, kroz korišćenje biomase poput drvene sečke ili solarne energije“, navela je Konrad.
Dodala je da se osim infrastrukturnih projekata, u saradnji sa EBRD-om, obezbeđuje zajam EPS-u i kreditne linije za komercijalne banke namenjene malim i srednjim ekološkim preduzećima, kao i zelenim investicijama.
Konrad je naglasila da vetropark u Kostolcu predstavlja prekretnicu jer će povećati udeo OIE u proizvodnji energije u Srbiji, a njegova godišnja proizvodnja od 187 gigavat-časova zameniće oko 95.000 tona uglja koje bi bilo potrebno za proizvodnju iste količine električne energije.
Projekat izgradnje vetroparka „Kostolac“ finansira se kreditom nemačke razvojne banke KfW u iznosu od 80 miliona evra i grantom od 1,8 miliona evra, kao i grantom EU od 30 miliona evra preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), dok 32,2 miliona evra obezbeđuje EPS.
