Desetine hiljada ljudi protestovalo je u subotu protiv krajnje desnice u gradovima širom Nemačke, prisustvujući događajima sa sloganima kao što su „Nikad više nije sada“, „Protiv mržnje“ i „Odbranimo demokratiju“. Velike mase bile su poslednje u nizu demonstracija koje poslednjih dana uzimaju maha.
Demonstracije su usledile nakon izveštaja da su se desničarski ekstremisti nedavno sastali da razgovaraju o deportaciji miliona imigranata, uključujući i neke sa nemačkim državljanstvom. Sastanku su prisustvovali neki članovi krajnje desničarske partije Alternativa za Nemačku, ili AfD.
Policija je saopštila da je subotnji popodnevni protest u Frankfurtu okupio 35.000 ljudi. Demonstracije u Štutgartu, Nirnbergu i Hanoveru, između ostalih gradova, takođe su privukle velike mase.
Slične demonstracije u petak u Hamburgu, drugom po veličini gradu u Nemačkoj, privukle su, kako je policija rekla, gomilu od 50.000 ljudi i morale su da budu okončane ranije jer je masa ljudi dovela do zabrinutosti za bezbednost.
Očekuje se da će dodatni protesti planirani za nedelju u drugim većim nemačkim gradovima, uključujući Berlin, Minhen i Keln, privući desetine hiljada ljudi.
Iako je Nemačka videla i druge proteste protiv krajnje desnice proteklih godina, veličina i obim protesta koji se održavaju ovog vikenda – ne samo u većim gradovima, već iu desetinama manjih gradova širom zemlje – su primetni.
Gužve u subotu bile su znak da protesti izgleda podstiču narodnu opoziciju AfD-u na novi način. Ono što je počelo kao relativno mala okupljanja preraslo je u proteste koji, u mnogim slučajevima, privlače mnogo više učesnika nego što su organizatori očekivali.
Katalizator protesta bio je izveštaj medijske kuće Korektiv prošle nedelje o navodnom skupu krajnje desnice u novembru, kojem su, kako se navodi, prisustvovale ličnosti iz ekstremističkog Identitarnog pokreta i iz AfD-a. Istaknuti član Identitarnog pokreta, austrijski državljanin Martin Selner, predstavio je svoju viziju „remigracije“ za deportacije, navodi se u izveštaju.
AfD je pokušao da se distancira od sastanka ekstremista, rekavši da nema organizacionih ili finansijskih veza sa događajem, da nije odgovoran za ono o čemu se tamo razgovaralo i da su članovi koji su prisustvovali to učinili u čisto ličnom svojstvu. Ipak, jedan od ko-lidera AfD-a, Alis Vajdel, razišla se sa savetnikom koji je bio tamo, dok je takođe osudio samo izveštavanje.
Protesti se takođe zasnivaju na rastućoj zabrinutosti tokom prošle godine zbog sve veće podrške AfD-a među nemačkim biračkim telom.
AfD je osnovana kao evroskeptična stranka 2013. godine i prvi put je ušla u nemački Bundestag 2017. Ankete je sada stavljaju na drugo mesto na nacionalnom nivou sa oko 23%, što je daleko iznad 10,3% koliko je osvojila na poslednjim saveznim izborima 2021. godine.
Prošlog leta, kandidati iz AfD-a pobedili su na prvim izborima za gradonačelnika ove stranke i izborima za okružne savete, što je prva stranka krajnje desnice koja je to učinila od nacističke ere. A na državnim izborima u Bavarskoj i Hesenu, stranka je ostvarila značajne dobitke.
Partija vodi u nekoliko država u istočnoj Nemačkoj, regionu u kome je njena podrška najjača — uključujući tri, Brandenburg, Saksoniju i Tiringiju, koje bi trebalo da održe izbore ove jeseni.
Kao rezultat toga, Nemačka se bori sa tim kako najbolje odgovoriti na popularnost stranke.
Široko rasprostranjeni gnev zbog izveštaja Correctiv-a podstakao je ponovne pozive Nemačkoj da razmotri traženje zabrane AfD-a. U subotu, Brandenburško ogranak nemačkih Zelenih glasalo je na partijskoj konvenciji za sprovođenje potencijalne zabrane kako bi se sprečio uspon „nove fašističke vlade u Nemačkoj“.
Međutim, mnogi protivnici AfD-a su se izjasnili protiv te ideje, tvrdeći da bi proces bio dugotrajan, da je uspeh veoma neizvestan i da bi mogao biti od koristi stranci tako što bi joj dozvolio da sebe prikaže kao žrtvu.
Izabrani zvaničnici iz celog političkog spektra, uključujući kancelara Olafa Šolca, izrazili su podršku protestima.
„Od Kelna do Drezdena, od Tibingena do Kila, stotine hiljada će izaći na ulice u Nemačkoj u narednim danima“, rekao je Šolc u svojoj nedeljnoj video izjavi, dodajući da su napori demonstranata važan simbol „za našu demokratiju i protiv desni ekstremizam“.
Fridrih Merc, šef Hrišćanskih demokrata desnog centra, rekao je da protesti pokazuju da su Nemci „protiv svakog oblika mržnje, protiv podsticanja i zaboravljanja istorije“.
„Tiha većina diže glas i pokazuje da želi da živi u zemlji koja je kosmopolitska i slobodna“, rekao je on nemačkoj novinskoj agenciji dpa.
Pažnja i podrška protestima prevazilazi političku sferu. O njima su komentarisali i ugledne ličnosti iz sporta, zabave i biznisa.
Trener fudbalera Bajerna iz Minhena Tomas Tuhel govorio je protiv desničarskog ekstremizma na subotnjoj konferenciji za novinare: „Nema sumnje u to, mi se 1000 odsto borimo protiv svake vrste ekstremizma“, rekao je on, prenosi dpa. Za takvu poruku, dodao je, „nikada ne može biti previše glasova“.
