Ruski predsednik Vladimir Putin je značajno pojačao dugogodišnje napore Kremlja da postavi uslove za informisanje za buduće eskalacije protiv baltičkih zemalja, verovatno kao deo njegovih širih napora da oslabi NATO, navodi u svom novom izveštaju naveo Vašingtonski Institut za proučavanje rata (ISV), prenosi Ukrinform.
Napominje se da je Putin 16. januara tvrdio da Letonija i druge baltičke države „izbacuju [etničke] Ruse“ iz svojih zemalja i da ova situacija „direktno utiče na bezbednost [Rusije]“.
„Putin je dugo koristio ekspanzivnu definiciju suvereniteta Rusije i banalizovao suverenitet bivših sovjetskih republika, a Rusija je dugo tvrdila da ima pravo da zaštiti svoje „sunarodnike u inostranstvu“, uključujući etničke Ruse i one koji govore ruski izvan granica Rusije“, kaže izveštaj.
Analitičari ISV naglašavaju da nisu primetili nikakve indikacije da je ruski napad na Baltik neminovan ili verovatan, ali „Putin možda postavlja uslove za informisanje za buduće agresivne ruske akcije u inostranstvu pod izgovorom da štiti svoje sunarodnike“.
Analitičari ISV-a takođe podsećaju da je Putin nedavno zapretio Finskoj sredinom decembra 2023. godine i ponovio pogled na svet koji ilustruje da on nastavlja „da traži promene u NATO savezu koje bi značile njegovo rasformiranje“.
Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da će biti „problema“ u odnosima sa Finskom nakon njenog ulaska u NATO.
