Ivan Topalović, učenik prvog razreda Tehničke škole u Ivanjici, ruši predrasude o opasnostima koje donosi razvoj veštačke inteligencije. Već u osnovnoj školi osmislio je i napravio nekoliko projekata koji mogu pomoći ljudima. Poslednji izum je sve zadivio, reč je o naočarima za slepe i slabovide, sa kojima se mogu lakše i bezbednije kretati.
Mladi izumitelj je polaznik Regionalnog centra za talente u Čačku, a njegova uža specijalnost jerobotika, posebno ona koja može pomoći ljudima, zameniti njihov organ ili čulo.
U osnovnoj školi, na časovima tehničkog, Ivan i drugi najmlađi naučnici Srbije, napravili su robota Helgu, pametnu mašinu za sečenje stiropora,robotskuhumanoidnuruku.
Radili su i puno manjih projekata, ipak,naočare, izum ovog dečakaza slepe i slabovide, privukle su najviše pažnje.
„Na ideju za naočare smo došli tako što smo shvatili da treba da pomognemo, da naočare za slepe i slabovide mogupomoći ljudima. Čim nekome pomažete, činite dobro delo, tako da, to nam je bilaosnovna ideja, kako da pomognemo osobama sa smetnjama u razvoju“, objašnjava.
Humanoidnom robotikom bave se i đaci u drugim gradovima Srbije, aliIvanjica, zahvaljujući ovom talentovanom dečaku ima prototip naočara za slepe i slabovide. Ivanove naočare funkcionišu zahvaljujući veštačkoj inteligenciji.
„Veštačka inteligencijaradi zahvaljujući veštačkim čulima koja određuju da li je ispred vas nekaprepreka, krevet, zid, orman ili tu nema ničega. Veštačka čula daju signal veštakoj inteligenciji koja emitujezvučni signali tako upozoravaju korisnika gde treba da ide“.
Ivan dodaje da on i tim sada razmišljaju o tome da naočare unaprede, takođe uz pomoć veštačke inteligencije.
I kao sasvim mali dečak se zanimao za robotiku, ali je, kaže, susret sa nastavnicomMilkicom Kostićbio velika prekretnica;“Uz njenu pomoć sam dobio dosta ideja, predloga šta da pravim, kako da pravim, da li da pravim robote i kakve. Ovim se ozbiljno bavim od četvrtog razreda, ali kada sam prešao u peti kod nje natehniku i tehnologiju, tehničko, ona je otkrila moj talenat i onda smo počeli da pravimo korisne stvari“.
U Osnovnoj školi Ivan je pohađao specijalni, obogaćeniprogram, koji je njegova nastavnica tehničkog napisalaza darovitu decu. Kaže da je, bez obzira na dodatno znanje, najteže doći do ideje šta da se pravi, a posle je sve pesma.
„Kada imate ideju u glavi, onda je najlakše, dok smislite i bacite na papir, to je po meni najteži deo. Morate sve da isplanirate, a posle sledi samo rad i uživanje“.
Svoj poslednji izum, naočare za slepe i slabovide, Ivan ne naziva proizvodom slučajno, svi njegovi projekti su realizovani, materijalizovani. Kod kuće ima3D štampač, tom vrstom štampe bavi se već neko vreme. Objašnjava da je to velika prednost u izradi robota i svega što je radio.
„Na njemu je mnogo lako napraviti deo od plastike, jer kada bi to neko izlivao klasičnom metodom, mnogo bi bilo komplikovanije. Irobotsku rukukoja pomera prste sam napravio na tom štampaču. Prvo sam je modelirao 3D na kompjuteru. Ona pomera prste, imaprste identične čovekovim. Okreće se i u zglobu, sve radi kao ljudska ruka“.
Tim sa kojim je Ivan realizovao robotsku ruku na Međunarodnom takmičenju INOVA u Zagrebu, 2022. godine osvojio je11 nagrada, samo ruka vratila se u Ivanjicu sa tri zlata.
Medalje ovaj dečak ne broji, „jer ih ima puno“. Čak nije ni siguran koliko je medalja dobio na ovom takmičenju prošle godine, još nisu stigle iz Hrvatske.
Ima izlatokoje je dobiou Centru za talente u Čačku, gde je, kao srednjoškolac, nastavio da se usavršava, na njegovu sreću, sa istim mentorom.
3D štampačkoji je neophodno sredstvo za dolazak do finalnog proizvoda,samjezaradio, pomagao je tati u njegovom poslu. Manje je, kaže, koristio mozak, više mišiće.
Upitan da li se njegovom timu možda javilakompanijakoja želi da proizvodi naočare za slepe i slabovide, kaže;“Nije još, ali nama i ne treba firma, možemo i sami da ih pravimo, sada imam 3D štampač, možemo da štampamo okvire, mogli bi bukvalno da napravimo svojbrend“, kaže robotičar koji očigledno ima i preduzetnički talenat.