Norveška, lider u izvozu proizvoda dobijenih od morskih trava, vodi istraživanje koje ima za cilj poboljšanje kvaliteta alginata uzgojenih algi. Ovaj korak je od suštinskog značaja jer je alginat, ekstrahovan iz algi poput Laminoria hiperborea i Ascophillum nodosu, ključna sirovina koja se koristi u više od 600 proizvoda, uključujući boje, sladoled, soseve, zavoje, pelene, lekove za refluks kiseline i materijale za kapsuliranje ćelija i lekova.
Industrija je suočena sa ograničenjima u dostupnosti divljih algi, koje se prirodno beru duž norveške obale. Kako bi zadovoljila rastuću potražnju, norveška industrija se okreće uzgajanju morskih algi, posebno kelpa. Međutim, alge uzgajane brzim tempom nisu uvek dovoljno kvalitetne u proizvodnji alginata u poređenju sa divljim algama.
Najnovija istraživanja sprovedena na Norveškom univerzitetu za nauku i tehnologiju (NTNU) donose inovaciju u ovom procesu. Tim istraživača, predvođen profesorom Fin Ahmanom, razvio je novu metodu unapređenja alginata uzgojenih algi pomoću enzima poznatih kao epimeraze. Ovi enzimi podstiču hemijske reakcije između različitih supstanci, čime se poboljšava kvalitet alginata.
Ono što čini ovo istraživanje revolucionarnim jeste mogućnost nadogradnje alginata tokom ekstrakcije iz algi. Ova metoda štedi vreme i resurse, omogućavajući efikasno i isplativo dobijanje alginata visokog kvaliteta. Kelp, uzgajan na ovaj način, može proizvesti alginat koji je podjednako dobar kao onaj dobijen iz divljih algi.
Ova tehnologija ne samo da otvara nova vrata za proizvodnju visokokvalitetnih alginata već i pruža podršku uzgajivačima morskih algi. Industriji se nude nove mogućnosti, a uzgajivači mogu povećati svoju proizvodnju na održiv način, iskoristivši tržište koje je već etablirano i koje im može obezbediti stabilan izvor prihoda.
Ovi rezultati su objavljeni u časopisu Carbohydrate Polymers. Očekuje se da će ova tehnologija imati značajan uticaj na globalno tržište alginata, pružajući rešenje za rastuću potražnju i ograničenja u dostupnosti divljih algi.
