Ne može se reći da je u regionu i Srbiji u 2023. bilo dosadno. Prošla godina bila je izborna u Crnoj Gori i Srbiji. Bila je turbulentna makar onoliko koliko je bila turbulentna i u svetu. Izbori, masovni zločini, pritisak Zapada na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova i Metohije bili su samo neki od momenata koji su obeležili prošlu godinu.
Crna Gora se na izborima izvukla ispod skuta Mila Đukanovića – bio je to kraj jedne ere, neki bi rekli i pad poslednjeg evropskog diktatora koji je preživeo pad Berlinskog zida kameleonski se prilagođavajući političkim vetrovima koji su duvali Balkanom.
Đukanović je u aprilu doživeo poraz u drugom krugu predsedničkih izbora od Jakova Milatovića, mlade nade crnogorske političke scene, jednog od lidera pokreta „Evropa sad“ (PES). Đukanović je poraz priznao, podneo ostavku na mesto predsednika DPS-a i povukao se iz političkog života. Od tada ga je moguće videti jedino na društvenim mrežama kako lumpuje na veseljima.
U Crnoj Gori su nakon predsedničkih izbora usledili i parlamentarni na kojima je PES osvojio većinu glasova, međutim nedovoljno da samostalno formira vladu. Usledila je višemesečna agonija, izazvana, pre svega, mešanjem zapadnih ambasada koje u vladi nisu želele da vide Srbe. Ipak, vlada je formirana krajem oktobra uz učešće srpskih stranaka.
Kraj godine u Srbiji su obeležili vanredni parlamentarni, pokrajinsk, beogradski i u pojedinim gradovima i opštinama, lokalni izbori. Srpska napredna stranka predsednika Aleksandra Vučića ponovo je osvojila apsolutnu većinu u republičkom i pokrajinskom parlamentu.
Najveće iznenađenje izbora je pokret „Mi – glas iz naroda“, koji predvodi dr Branimir Nestorović, koji je osvojio oko pet odsto glasova i od koga zavisi hoće li u Beogradu vlast biti formirana ili će izbori biti ponovljeni.
Dva masovna zločina paralisala su Srbiju u maju – masakr u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu 3. maja, kada je trinaestogodišnji učenik ove škole ubio devetoro svojih drugova i čuvara, a ranio još pet učenika i nastavnicu istorije i masakr koji se dogodio dan kasnije, kada je mladić u selima Duboni i Malom Orašju ubio devetoro mlađih ljudi, od kojih dvoje maloletne dece. U napadu je ranio 12 osoba. Dok je ubica iz „Ribnikara“ odmah uhapšen, za ubicom iz Malog Orašja pokrenuta je potera epskih razmera koja je trajala celu noć.
Još jedan svirepi zločin potresao je region – u decembru je u Skoplju ubijena četrnaestogodišnja devojčica, a među petoricom osumnjičenih je i njen otac. Ona je kidnapovana 27. novembra kada je pošla u školu, a prvoosumnjičeni je LJ. P. je, nakon što je u blizini Skoplja pronađeno devojčicino telo pobegao u Tursku. Uhapšen je u turskom gradu Balikesir. Isti osumnjičeni terete se da su prethodno kidnapovali i ubili 74-godišnjeg frizera P. Ž. iz Velesa, jer je odbio da im da automobil za kidnapovanje devojčice.
Cela 2023. godina protekla je u rešavanju enigme zvane francusko-nemački plan za Kosovo i Metohiju – šta sadrži, na čemu se zasniva, hoće li zameniti Briselske sporazume, podrazumeva li formiranje Zajednice srpskih opština i obavezu Srbije da prizna nezavisnost svoje južne pokrajine. U Ohridu smo dobili odgovore na ova pitanja – ZSO je, prema planu, prazna ljuštura sa ovlašćenjima manjim i od neke veće nevladine organizacije, a Srbija bi trebalo da prizna nezavisnost Kosova. Da li će to uraditi de fakto, ne protiveći se učlanjenju Prištine u UN i druge međunarodne organizacije ili de jure, sasvim je svejedno. Svakako, neće!Suđenje predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku i v. d. direktora „Službenog glasnika RS“ Milošu Lukiću sigurno je jedno od najneobičnijih sudskih procesa u svetu i poslednje političko suđenje u Evropi. NJih dvojica optuženi su po odredbama krivičnog zakona čije je izmene samovoljno nametnuo takozvani visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Kristijan Šmit zbog neizvršavanja njegovih odluka.
Do sada, Dodikova odbrana uspela je da dva puta odloži ročište, zahtevajući da se suđenje premesti iz Suda BiH u Sarajevu u nadležni sud u Banjaluci, kao i izuzeće Suda BiH. Oba zahteva su odbijena.
Popis u Crnoj Gori trebalo je da bude održan još 2021, ali je odlagan nekoliko puta. I tada, kao i sada kada je vlada Dritana Abazovića odlučila da popis počne 1. novembra, opozicija je bila protiv tvrdeći da ne postoje uslovi za kontrolu procesa. I tada, kao i sada, opozicione partije pretile su bojkotom. Sve u svemu, popis je pokazao dubinu podeljenosti crnogorskog društva, s obzirom na to da je nacionalno, versko i jezičko prebrojavanje najvažnije.
U Hrvatskoj, godinu na izmaku obeležilo je uvođenje evra i ulaskom ove bivše jugoslovenske republike u zonu Šengena. I koliko je to što će Hrvati moći da putuju u druge zemlje EU bez zaustavljanja na granicama, toliko je promena monete donela gneva.
Mnogi trgovci iskoristili su prelazak na evro da dodatno podignu cene, što je naišlo na oštre kritike vlade koja je na teren poslala inspektore. To nije dalo previše rezultata, pa je vlada tokom godine više puta ograničavala cene pojedinih proizvoda da bi smanjila udar na budžet građana, budući da je 2023. zabeležena i rekordna inflacija na nivou evrozone.
Sa druge strane, odluka Slovenije i Italije da vrati granične kontrole za Hrvate zbog povećanog priliva migranata u septembru donela je još jedno razočarenje.
Srbija i Kina potpisale su u oktobru u Pekingu Sporazum o slobodnoj trgovini koji će obuhvatiti potpuno ili postepeno ukidanje carina za 10.412 srpskih i 8.930 kineskih proizvoda. Sporazum bi trebalo da stupi na snagu pre juna 2024. godine. To je prvi sporazum o slobodnoj trgovini koji je Kina potpisala sa nekom zemljom iz Centralne i Istočne Evrope.
Vlada Srbije usvojila je u aprilu Odluku o promeni pravne forme Elektroprivrede Srbije (EPS) iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, u kojem država Srbija ostaje jedini vlasnik. EPS je nastavio da obavlja delatnost javnog preduzeća na isti način kao i pre promene pravne forme, a biće zatvoreno akcionarsko društvo. Ukupan osnovni kapital EPS-a, koji iznosi 365,1 milijardu dinara, pretvoren je u 36.510.509 akcija, nominalne vrednosti po 10.000 dinara.
Iako nije do kraja rasvetljen, sukob u Banjskoj ostavio je dubok trag na ionako već narušene odnose između Beograda i Prištine. Sukob između naoružanih Srba i takozvane kosovske policije odneo je četiri žrtve – ubijen je jedan policajac u uniformi tzv. Kosova i trojica Srba. Milan Radojčić, bivši potpredsednik Srpske liste, u pismu javnosti, svu odgovornost za događaje, kao i za nabavku naoružanja, preuzeo je na sebe, insistirajući na tome da taj čin nema “nikakve veze sa njegovim ranijim političkim angažmanom” ni beogradskim vlastima. Nakon što je dao izjavu policiju u svojstvu građanina, pušten je na slobodu a istraga o tom incidentu je i dalje u toku.
