Verski analitičar Vladimir Veljković izjavio je da bi bilo hrišćanski da patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije pozove opozicione političare na prekid štrajka glađu.
Veljković je agenciji Beta kazao da je „upadljivo patrijarhovo ćutanje“ na proteste zbog izborne krađe.
„Pojedine vladike poput Irineja bačkog i Sergeja bihaćko-petrovačkog dale su podršku režimu Aleksandra Vučića i to predstavlja zvanično nezvaničan stav SPC-a. U tom kontekstu patrijarh Irinej ne može da istupi s nekom vrstom saosećanja prema ljudima koji već danima štrajkuju glađu. Ne znam da li bi ga poslanici poslušali, ali hrišćanski bi bilo da patrijarh Porfirije pozove na prekid štrajka glađu. Međutim, on neće ništa da uradi što ne donosi političke poene režimu ili finansijsku korist crkvi“, naglasio je Veljković.
Kada bi patrijarh pozvao na prekid štrajka, dodao je, on bi u istoj izjavi morao da uputi i kritiku režimu koji je poslanike primorao na štrajk glađu.
„Pravi patrijarh bi pozvao na prekid štrajka glađu i uputio kritiku režimu. Dostojan patrijarh bi imao saosećanja za ljude koji su protestujući zbog izborne krađe ugrozili svoje živote, a istovremeno bi ukazao na uzrok zbog kojeg su oni preduzeli takav korak. Na žalost, s ovakvim ponašanjem, patrijarh se pokazao kao jedan kalkulant“, ocenio je Veljković.
Prema njegovim rečima, patrijarh Porfirije ni u ranijim „politički kritičnim situacijama“ nije postupao hrišćanski.
„Patrijarh nije podržao ni građane koji su širom Srbije protestovali zbog litijuma ili uvođenja vanrednog stanja u vreme pandemije koronavirusa, kada su na nekim mestima ti građani bili premlaćivani od pristalica režima i policije“, kazao je on.
Bivši patrijarh srpski Irinej pozvao je u aprilu 2011. godine tadašnjeg predsednika Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića da odustane od štrajka glađu i žeđu.
„Nije hrišćanski ubijati i mučiti svoje telo“, rekao je patrijarh u poruci predsedniku SNS-a.
Patrijarh Pavle je sredinom devedesetih godina prošlog veka podržao studente koji su protestovali zbog izborne krađe u režiji Socijalističke partije Srbije i Slobodana Miloševića.
