Pripitomljavanje pasa uticalo je na promenu boje očiju tih četvoronožnih ljubimaca koje su puno svetlije kod njihovih rođaka vukova, a evolucija je pse obdarila više smeđim očima koje su ljudima simpatičnije i manje preteće, tvrde naučnici s japanskog Univerziteta Teikyo.
„Boja irisa (šarenice) kod pasa je puno tamnija nego kod vukova i ta zagasitija boja pozitivno utiče na percepciju ljudi prema psima“, piše u studiji odseka univerziteta za proučavanje životinja objavljenoj u časopisu Royal Society Open Science.
Ljudi su prirodno birali pse sa zagasitim očima i taj selektivni pritisak je favorizirao životinje čije su oči bile percipirane kao „prijateljske i mladolike“, navodi se u studiji.
Pripitomljavanje pasa, koji potiču od sivog vuka, počelo je postepeno u razdoblju od pre 50.000 i 15.000 godina.
Ali zašto bi tamniji iris učinio psa simpatičnijim ljudima?
Istraživači se oslanjaju na studije koje su pokazale da se proširena zenica povezuje s više pozitivnih emocija nego sužena zenica.
Široka zenica takođe se nesvesno povezuje s mlađim bićem, stoga ranjivijim i bezopasnijim. Kao kod dece čija se veličina zenica smanjuje s godinama.
Kada je šarenica psa vrlo tamna i stoga se ne može razlikovati od zenice, ljudi imaju dojam da vide vrlo veliku zenicu. Prema studiji, pas s tamnom šarenicom bi se smatrao „slabim“ i onim kome treba zaštita.
Istraživači su testirali svoju teoriju prezentujući ljudima slike 12 pasa, jednih s tamnim očima, drugih sa svetlim očima.
Učesnici su zamoljeni da okarakterišu karakter svake životinje kao više ili manje prijateljski raspoloženu i više ili manje mladu. Takođe su ih pitali da li bi želeli da komuniciraju sa svakim psom ili ga čak i usvoje.
“Slike pasa s tamnim očima percipirane su kao prijateljski raspoloženije i mlade”, zaključak je studije.
Istraživači sa Univerziteta Teikyo priznaju ograničenja svoje studije – možda više volimo pse s tamnim očima jednostavno zato što ih ima više pa smo na njih navikli.
