Protiv načelnika beogradske policije Veselina Milića podneta je krivična prijava punomoćnika oštećenih zbog toga što je na konferenciji za novinare pokazao spisak potencijalnih žrtava maloletnog K. K, koji je 3. maja ubio devetoro učenika i čuvara OŠ „Vladislav Ribnikar“, potvrđeno je za Danas u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
U zvaničnom odgovoru tužilaštva na Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja još 26. oktobra je napisano da je protiv načelnika Milića tužilaštvu podneta krivična prijava za krivična dela Nesavestan rad u službi u sticaju sa krivičnim delom Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa portreta i snimka, kao i da se tužilaštvu Sektor unutrašnje kontrole MUP Srbije nije obraćao u vezi s ovim događajem, pa je ovo tužilaštvo SUK-u podnelo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja, prenosi Danas.
Kako se u javnosti niko od ovih institucija od tada nije javno izjašnjavao, Prvom OJT u Beogradu je Danas poslao da li je SUK postupio po njihovom zahtevu. Iz tužilaštva je odgovoreno da Sektor nije postupio po njihovom zahtevu, te da je ovo tužilaštvo ponovo poslalo urgenciju za prikupljanje potrebnih obaveštenja, ali da im ni na to niko iz MUP-a nije odgovorio.
Danas je Sektoru unutrašnje kontrole MUP Srbije takođe više puta slao zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, sa pitanjem da li su protiv Milića preduzete bilo kakve radnje iz njihove nadležnosti, ali im iz SUK-a ni na jedan zahtev nije odgovoreno.
Goran Stupar, advokat i nekadašnji inspektor novosadske policije, kaže za Danas da je ovaj slučaj samo još jedan dokaz urušavanja pravnog sistema, kao i da je tužilaštvo moralo samoinicijativno, po službenoj dužnosti da pokrene postupak.
„Da je tužilaštvo samostalan organ kako je to propisano Zakonom o javnom tužilaštvu, ne bi bilo potrebe da porodice oštećenih učenika podnose krivične prijave protiv načelnika Veselina Milića i da novinari bukvalno moljakaju OJT, kako bi dobili bilo kakvu informaciju šta je preduzeto povodom konkretnog događaja, već bi po službenoj dužnosti ispitalo sve okolnosti, prikupilo dokaze i preduzelo krivično gonjenje“, smatra Stupar.
On je dao i malo drugačije mišljenje o pravnoj kvalifikaciji dela i da nije jedino problematično pokazivanje spiska potencijalnih žrtava, već i otkrivanje identiteta K. K., koji je počinio zločin.
„Milić je prezentovanjem spiska sa imenima i prezimenima maloletnih lica koje je navodno K. K. planirao da liši života, kao i saopštavanjem imena i prezimena maloletnog K. K., koji je osumnjičen, učinio krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka iz člana 146 stav 3 u vezi stava 1 KZ za koje je propisana kazna zatvora u trajanju do tri godine. Konkretno, on je podatke o ličnosti maloletnih lica, koja su inače prikupljena na osnovu zakona, neovlašćeno upotrebio u svrhe za koje nisu namenjeni, i na konferenciji za štampu predočio ih predstavnicima medija“, konstatuje Stupar.
Ovaj advokat podseća i da je Srbija potpisivanjem Konvencija o pravima deteta iz 1989. godine preuzela obavezu da svakom detetu koje je osumnjičeno ili optuženo da je učinilo krivično delo garantuje, između ostalog, da se poštuje njegova privatnost u svim fazama postupka.
„Otužno izgleda ovo „glasno“ ćutanje državnih organa. Stiče se utisak da pokušavaju konstantnim spinovanjem otupeti zainteresovanost medija i javnosti za ovaj slučaj“, kaže Stupar.
On smatra i da kod Milića postoji i očigledna disciplinska odgovornost, i kaže da je v. d. direktora policije po službenoj dužnosti morao da pokrene disciplinski postupak, kao Milićev neposredni starešina.
„On je morao biti suspendovan do okončanja krivičnog ili disciplinskog postupka. U pitanju su ozbiljna krivična dela i teška povreda službene dužnosti, a njegov postupak je doveo do velikog uznemirenja javnosti i oštećenih. Ovde verovatno i leži razlog zbog kog niko ne preduzima ništa protiv Milića“, zaključuje Goran Stupar.
Danas podseća da je Vlada Srbije još u junu obećala da će ispuniti sedam zahteva koji su im roditelji dostavili.
Utvrđivanje odgovornosti za objavljivanje spornog spiska u javnost je bio jedan od njih. Poslednji put kada se neka institucija oglasila povodom ovog slučaja je saopštenje VJT u Beogradu iz avgusta, koje je navelo da im se SUK obratio za mišljenje, te da su im oni odgovorili da ovaj događaj nije u njihovoj nadležnosti i uputili SUK da se obrati Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić, koji je stajao tik uz Milića na KZN na kojoj je pokazao spisak i saopštio puno ime i prezime maloletnog osumnjičenog, oglasio se letos i rekao da unutrašnja kontrola radi svoju istragu, a da se on neće oglašavati dok SUK ne završi istragu.
Inače, Sektor unutrašnje kontrole u praksi uopšte nije ovako spor.
Kada su u pitanju obični policajci ili oni policajci koji nisu u milosti režima, SUK postupa promtno i „efikasno“.
Primer je policajka iz Valjeva Katarina Petrović, koja je javnosti otkrila da je predsednikov kum Nikola Petrović izazvao saobraćajnu nesreću pod dejstvom kokaina.
SUK je u ovom slučaju munjevito odreagovao i uz odličnu saradnju sa tužilaštvom Katarini je određen pritvor, a suspendovana je i dan-danas.
