Kada se nekome dijagnostikuje demencija, uobičajeno pitanje koje njegove porodice mogu postaviti je: ‘Koliko imamo vremena?’ Koliko vremena pre nego što njihova voljena osoba odluta; nakon što njihova sećanja izblede i nastane konfuzija?
Odgovor na to teško pitanje može biti težak, jer očekivani životni vek nakon dijagnoze demencije varira od oko 3 do 7 godina i može biti manje ili više u zavisnosti od starosti osobe i vrste demencije koju je razvila.
Međutim, generalno, ljudi sa demencijom obično imaju kraći životni vek od inače zdravih ljudi. A tako bi mogli i njihovi naizgled neporaženi blizanci, sugeriše nova studija.
Ova čudna veza je rezultat velikog istraživanja stotina švedskih blizanaca, gde je jednom blizancu dijagnostikovana demencija, a drugom ne.
Studija je takođe uključila veću analizu skoro 1.000 ljudi sa demencijom, koji su slučajno bili blizanci, i skoro 3.000 zdravih ljudi, takođe blizanaca, mada ne nužno braće i sestara obolelih pojedinaca.
Nije iznenađujuće da su ljudi bez demencije nadživeli one sa ovim stanjem. Štaviše, istraživači su otkrili da su oni sa demencijom živeli u proseku 7 godina nakon dijagnoze, potvrđujući prethodne procene.
Neočekivano, identični parovi blizanaca imali su sličan životni vek nakon što je jednom bratu ili sestri dijagnostifikovana demencija.
Nalazi sugerišu da bi se povećani rizik od kraćeg životnog veka povezan sa demencijom mogao proširiti na kognitivno nezahvaćenog blizanca osobe, postavljajući pitanja o tome koliko genetika – za razliku od same bolesti ili faktora životne sredine – igra u njihovoj ranoj smrti.
Jung Jun Jang, medicinski istraživač na Kalifornijskom univerzitetu Irvine i vodeći autor studije, objašnjava: „Pretpostavili smo da je razlog zbog kojeg osoba koja je razvila demenciju ima skraćeni životni vek zato što demencija dovodi do drugih zdravstvenih stanja koja utiču na smrtnost ,“ ona kaže .
„Ono što vidimo umesto toga je povećani rizik od smrtnosti nije samo zbog same demencije, već i čitavog paketa drugih uticaja koje osoba donosi svojoj bolesti.“
Studija je izvukla podatke iz švedskog registra blizanaca, velike kohortne studije od više od 45.000 švedskih blizanaca.
Glavna analiza Janga i kolega uključila je 90 parova jednojajčanih blizanaca, 288 parova bratskih blizanaca i 5 parova blizanaca nepoznate zigotnosti, u kojima je jedan blizanac imao demenciju, a drugi ne.
Studije blizanaca su neverovatno korisni prirodni ‘eksperimenti’ gde istraživači mogu postavljati pitanja koja bi inače bila nemoguća, o tome koliko genetika ili faktori načina života utiču na nečije zdravlje.
Rođeni u isto vreme, blizanci dele uglavnom istu genetsku sekvencu, ali njihova izloženost uticajima okoline i načinima života mogu se razlikovati nakon detinjstva, kao i njihovo zdravlje.
Upoređujući godine koje su živele nakon što je jednom članu bratskog i jednojajčanog para blizanaca dijagnostikovana demencija, istraživači su otkrili da postoji veća razlika u očekivanom životnom veku između bratskih blizanaca nego između jednojajčanih blizanaca.
Ovo sugeriše da genetski faktori koje dele identični blizanci utiču na njihov slično kraći životni vek, iako faktori životne sredine jedinstveni za svakog blizanca i dalje mogu imati uticaj.
U kasnijoj analizi, zdrava osoba čiji je blizanac imao demenciju imala je neznatno povećan rizik od kraćeg životnog veka u poređenju sa nekim iz para kod kojih nijednom blizanku nije dijagnostikovano to stanje.
Ovo sugeriše da je rizik od kraćeg životnog veka povezan sa demencijom delimično porodičan, sličan između identičnih braće i sestara blizanaca, a ne samo povezan sa samom bolešću.
„Iako identični blizanci sa blizancima obolelim od demencije možda nikada sami neće patiti od demencije, oni takođe mogu imati skraćeni životni vek“, pišu istraživači u svom radu.
Iako je broj blizanaca u ovoj studiji priličan, nalazi bi mogli biti ojačani ako se ponove u drugom registru blizanaca izvan Švedske. Većina slučajeva demencije uključenih u analizu bila je Alchajmerova bolest, tako da se obrasci očekivanog životnog veka mogu razlikovati za druge oblike poremećaja.