Tumačenje prošlosti može biti težak posao. Oslanjamo se na komade stene, stare milionima godina, i pokušavamo da otkrijemo koji određeni, nepoznati i verovatno davno izumrli organizam ga je napravio na određeni način.
Nije nečuveno da naučnici pobrkaju ili pomešaju drevne fosile (sa rezultatima koji su ponekad smešni u retrospektivi). Ali novi dokument je otkrio slučaj pogrešnog identiteta koji je definitivno iznenađujući.
Fosil na slici iznad, i još jedan sličan njemu, otkriveni su u Kolumbiji pre nekoliko decenija i klasifikovani kao biljka po imenu Sphenophillum colombianum. Sada su naučnici utvrdili da fosili uopšte nisu biljke, već otisci unutrašnjosti oklopa beba kornjača.
Fosilu koji su proučavali dali su nadimak „Turtvig“, po Pokemonu koji je delom kornjača, delom biljka.
„Otišli smo u kolekciju fosila na Universidad Nacional de Colombia u Bogoti i počeli da gledamo biljke, i čim smo ih fotografisali, pomislili smo: ‘ovo je čudno’“, kaže paleobotaničar Fabijani Erera iz Muzeja polja.
„Kada to pogledate detaljno, linije koje se vide na fosilima ne liče na vene biljke – bio sam siguran da je najverovatnije kost.“
Fosili su oduvek bili pomalo zeznuti. Otkrio ih je sveštenik po imenu Padre Gustavo Huertas, koji je sakupljao kamenje i fosile između 1950-ih i 1970-ih, u regionu blizu grada Vilja de Levja. Dva fosila, koja datiraju iz rane krede između 132 i 113 miliona godina, bili su deo te kolekcije.
Huertas, koji je objavio niz radova koji opisuju nove biljne vrste iz krede na osnovu fosila koje je pronašao, objavio je knjigu 2003. godine, u kojoj je opisao vrstu po imenu Sphenophillum colombianum, zasnovanu na dva fosila.
Čak i tada, tvrdnja je podigla obrvu ili dve: smatralo se da je Sphenophillum izumro pre više od 100 miliona godina i da ranije nije viđen u tom delu sveta.
Ova neslaganja su privukla pažnju paleobotaničara Hektora Palma-Kastra sa Nacionalnog univerziteta Kolumbije, pa su on i njegove kolege krenuli da detaljnije istraže fosile.
Kada su otkrili da su primerci bliže kosti nego lišću, obratili su se paleontologu Edvinu-Albertu Kadeni sa Univerziteta Del Rosario, koji je iskusan u identifikaciji drevnih kornjača.
„Poslali su mi fotografije, a ja sam rekla: ‘Ovo definitivno liči na oklop’ – koščati gornji oklop kornjače,“ kaže Kadena. „Rekao sam, ‘Pa, ovo je izvanredno, jer ovo nije samo kornjača, već je i primerak za izleganje, veoma je, veoma mali’.
Ali fosilu su takođe nedostajali tipični tragovi koji se nalaze na spoljašnjoj strani oklopa kornjače. Čini se da je to doprinelo njegovoj pogrešnoj identifikaciji.
Umesto toga, oznake na fosilu predstavljaju pršljenove i rebra kornjače, koji čine deo oklopa. Oni veoma podsećaju na srednju vrpcu i vene lista – lako je videti kako je Huertas mogao da pomisli da je to ono što je bilo.
Ove kosti se spajaju dok kornjača raste, tako da su istraživači mogli da utvrde koliko je kornjača bila stara kada je umrla. To više nije bilo mladunče, već još uvek mladunče, staro manje od godinu dana, kako su otkrili, i pripadnik grupe morskih kornjača Panchelonioidea.
Pošto su mlade kornjače tako krhke, retko je naći njihove ostatke. Istraživači veruju da je Turtvig verovatno povezan sa morskim kornjačama iz krede koje bi mogle da narastu do 4,5 metara (15 stopa) u dužinu i da bi mogle predstavljati važan trag o misterioznom životnom ciklusu ovih drevnih zveri.
I, kažu istraživači, to pokazuje – kao i mnoga od ovih otkrića – vrednost i važnost ponovnog pregleda kolekcija fosila u muzejima i primene novog znanja na stare kosti.
„Rešili smo malu paleobotaničku misteriju, ali što je još važnije, ova studija pokazuje potrebu za ponovnim proučavanjem istorijskih zbirki u Kolumbiji“, kaže Erera.
„Rana kreda je kritično vreme u evoluciji kopnenih biljaka, posebno za cvetne biljke i golosemenice. Naš budući posao je da otkrijemo šume koje su rasle u ovom delu sveta.“