Najmanje tri četvrtine Afrikanaca ne može sebi da priušti zdravu ishranu, a petina je pothranjena zbog „krize hrane bez presedana“, navele su agencije Ujedinjenih nacija u izveštaju koji je u četvrtak objavila Komisija Afričke unije, piše AP.
1,4 milijarde ljudi na kontinentu suočava se sa visokim nivoom gladi i neuhranjenosti, jer udar na svetske zalihe žita iz ruskog rata u Ukrajini pogoršava nevolje afričkih sukoba, klimatskih promena i posledica pandemije COVID-19, navodi se u izveštaju.
Upozorava se da se „očekuje da će milioni biti u opasnosti od pogoršanja gladi u bliskoj budućnosti“.
Sa mladom populacijom koja će se udvostručiti do 2050. godine, Afrika je jedini region koji brzo raste, gde ljudi postaju sve siromašniji, a neki počinju da slave udare vojnika koji obećavaju bolji život. Uprkos bogatstvu prirodnih resursa, Afrika je daleko od ispunjavanja svoje obaveze da okonča glad i sve oblike neuhranjenosti do 2025. godine.
Oružano nasilje u zapadnoj i centralnoj Africi izbacilo je milione iz njihovih zajednica, dok u istočnoj Africi klimatske promene i ekstremni vremenski uslovi predstavljaju ozbiljne pretnje poljoprivrednicima. Mnogim porodicama je sve teže da jedu jer prihodi ne idu u korak sa skokovitim cenama hrane.
„Većina stanovništva Afrike — oko 78 odsto ili više od milijardu ljudi — i dalje nije u stanju da priušti zdravu ishranu, u poređenju sa 42 odsto na globalnom nivou, a taj broj raste“, navodi se u izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu. , Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Afriku, Svetski program za hranu i Komisija Afričke unije.
U 2022. godini, čak 342 miliona Afrikanaca bilo je „ozbiljno nesigurno u hranu“, navodi se u izveštaju. To predstavlja 38 odsto od 735 miliona gladnih ljudi širom sveta, navodi se u saopštenju.
Među onima koji su najviše pogođeni krizom hrane u Africi su deca mlađa od 5 godina, od kojih 30 odsto zaostaje zbog neuhranjenosti, navodi se u izveštaju.
„Pogoršanje situacije u vezi sa sigurnošću hrane i nedostatak napretka ka globalnim ciljevima SZO u pogledu ishrane čine imperativ za zemlje da pojačaju svoje napore ako žele da postignu svet bez gladi i neuhranjenosti do 2030. godine“, Abebe Haile-Gabriel, FAO regionalni predstavnik za Afriku, rekao je zajedno sa zvaničnicima iz drugih agencija.
Agencije su navele da se kontinent još uvek otežava od uticaja COVID-19. Rekli su da je još 57 miliona Afrikanaca postalo pothranjeno od početka pandemije, čime je ukupan broj pothranjenih prošle godine dostigao skoro 282 miliona.
„Posle dugog perioda poboljšanja između 2000. i 2010. godine, glad se značajno pogoršala i najveći deo ovog pogoršanja dogodio se između 2019. i 2022.“ tokom pandemije, navodi se u izveštaju.
U Nigeriji, koja je najveća afrička ekonomija i najveći proizvođač nafte, skoro 93 odsto od više od 210 miliona ljudi u zemlji ne može da priušti zdravu ishranu, navodi se u izveštaju.
Takve situacije navode mnoge da se zapitaju zašto afričke vlade ne uspevaju da iskoriste bogatstvo kontinenta da poboljšaju život građana.
Dok se Nigerija bori sa rastućim poteškoćama kao rezultatom mera štednje koje je uveo novi lider nacije, vlada je budžetom izdvojila milione dolara za automobile i renoviranje kuća za predsednika i njegovu suprugu – iako njena kancelarija nije priznata ustavom zemlje.
„Nadamo se da će rezultati pokrenuti zamah za transformaciju poljoprivredno-prehrambenih sistema zajedno sa drugim sistemima kao što su obrazovanje, zdravstvo i energija, za bolju proizvodnju, bolju ishranu, bolju životnu sredinu i bolji život za sve“, saopštile su agencije UN.