Godišnja inflacija u evrozoni iznosi 2,4 odsto u novembru ove godine, što je najniži nivo u poslednje dve godine, objavila je danas statistička agencija Evropske unije Eurostat.
Inflacija u 20 zemalja koje koriste evro pala je sa 2,9 odsto u oktobru nakon što je pad cena energenata ublažio krizu troškova života ali su veće kamatne stope smanjile privredni rast.
Inflacija je dostigla svoj maksimum od 10,6 odsto u oktobru prošle godine kada je energetska kriza ostavila evropska domaćinstva i preduzeća da sastavljaju kraj sa krajem.
Podatci Eurostata pokazuju da je novi iznos inflacije bliži cilju od dva odsto koji je postavila Evropska centralna banka (ECB) nakon brzog niza povećanja kamatnih stopa od leta 2022.
Bazna inflacija, koja isključuje nestabilne cene goriva i hrane, pala je na 3,6 odsto ovog meseca sa 4,2 odsto koliko je iznosila u oktobru. To izaziva očekivanja da će ECB drugi put zaredom neće menjati referentne kamatne stope na svom sledećem sastanku 14. decembra.
Cene energenata su pale 11,5 odsto u odnosu na novembar 2022. Ali ostaju rizici od globalnih sukoba, i dok je hrana u evrozoni jeftinija, cene naminirnica su za 6,9 odsto veće u odnosu na prošlogodišnje.
Predsednica ECB Kristin Lagard je međutim upozorila da nije vreme za proglašavanje pobede.
Razlog za to je što se Nemačka, najveća evropska ekonomija, u kojoj je godišnja inflacija pala na 2,3 odsto ovog meseca sa 3 odsto u oktobru, suočava sa budžetskom krizom i sa najlošijim rezultatima kada je u pitanju rast.