Stručnjaci sa Univerziteta u Birmingemu pozivaju da se globalno hlađenje i hladni lanac smatraju kritičnom infrastrukturom dok se planeta i dalje zagreva.
Izveštaj „Vruća stvarnost: Život u svetu od +50°C“ dolazi kada se svetski lideri, preduzeća, naučnici i agencije za zaštitu životne sredine okupljaju u Dubaiju na početku COP 28.
Projekat Vruća stvarnost: Život u svetu od +50°C vodi Centar za održivo hlađenje i Afrički centar izvrsnosti za održivo hlađenje i lanac hladnoće (ACES) u Kigaliju, Ruanda.
Izveštaj ističe potrebu da se sistemi infrastrukture za hlađenje službeno označe kao kritična infrastruktura, centralna za našu strategiju prilagođavanja klimi za svet koji se brzo zagreva. Opisuje koristi koje bi ovo donelo i predlaže važne naredne korake koji se sada moraju preduzeti ka ovom vitalnom cilju.
Tobi Piters, profesor hladne ekonomije na Univerzitetu u Birmingemu i Univerzitetu Heriot-Vat, i jedan od koautora izveštaja, rekao je: „Obezbeđivanje hlađenja nije opcioni dodatak ili luksuz za životni stil. To je kritična usluga za dobro funkcionisanje, dobro prilagođeno, otporno i zdravo društvo i ekonomiju, omogućavanje pristupa osnovnim životnim namirnicama, kao što su hrana i zdravlje, i obezbeđivanje bezbednog okruženja za život, rad, učenje i igru.“
„Međutim, uprkos tome što je hlađenje od vitalnog značaja za produktivnost, prosperitet i ekonomsko blagostanje svake nacije, ono je obično odsutno na listama važne nacionalne infrastrukture.
Profesor Peters je dodao: „Poslednjih godina videli smo rekordne letnje temperature od visokih 40°C i niskih 50°C koje se mere na mestima gde bi to ranije bilo nezamislivo.
„Dok svet nastavlja da zagreva našu potrebu da se prilagodimo rastućim sezonskim temperaturama okoline, kao i češćim, produženim i intenzivnijim toplotnim talasima, energetski resursi, oprema, sredstva, ljudi, poslovni i finansijski modeli i druge komponente koje čine infrastrukturu sistemi koji pružaju kritičnu uslugu hlađenja biće u srži strategija prilagođavanja i otpornosti.“
Izazov je u tome što hlađenje već čini više od 7% svih emisija GHG. Procenjuje se da bi se ove emisije mogle udvostručiti do 2030. Štaviše, fluorougljenici (HFC) su najbrže rastući izvor emisija GHG u svetu zbog sve veće globalne potražnje za hlađenjem prostora i hlađenjem.
Dr Leila Saiin, zamenica direktora Centra za održivo hlađenje, rekla je: „Centralna uloga hlađenja u ekonomskom funkcionisanju društva, kao i njegov uticaj na energiju, zahteva da ono bude poseban sektor koji obuhvata različite sektore u okviru paketa ‘ekonomska infrastruktura’ koju vlade razmatraju, posebno u kontekstu budućih klimatskih promena i uticaja viših temperatura. Zauzimanje visokog nivoa, holističkog pristupa koji razmišlja o celom sistemu je preduslov za optimizovan ishod planiranja, izgradnje, rada, održavanja , prilagođavanje i stavljanje van pogona takve infrastrukture na održiv način.“
Izveštaj navodi pet glavnih preporuka za poboljšanje prilagodljivosti našoj planeti koja se brzo zagreva.
Profesor Peters je zaključio: „Mnogo posla sada treba da se uradi na globalnom hladnom lancu i infrastrukturi za hlađenje kako bismo odgovorili na bezbroj izazova koje život u svetu od +50°C predstavlja. Jednostavno nemamo luksuz vremena da odloži ovo. Moramo da shvatimo da je tretiranje hlađenja kao kritičnog pitanje preživljavanja.“