Grčka poljoprivrednica organske hrane Zaharula Vasilaki sa divljenjem gleda ogromno drvo masline na svom imanju za koje se veruje da je staro više od dva veka, koje još uvek daje urod uprkos direktnom udaru groma pre mnogo godina.
Ali klimatske promene – u ovom slučaju, odsustvo duboke zime – pokazuju se previše da bi se čak i ovaj kvrgavi veteran mogao nositi sa njima.
„Klima se promenila i drveće ne može da se nosi sa ovim velikim promenama. Više uopšte nemamo zimu“, rekla je ona za AFP.
Sredinom novembra, temperatura u oblasti Halkidikija Poligiros, u severnoj Grčkoj, i dalje je bila preko 15 stepeni Celzijusa.
„Smatram klimatske promene glavnim izazovom ove sezone“, rekao je Nikos Anoiksas, član odbora Dopela, grčke nacionalne interprofesionalne organizacije za stone masline.
„U ovom trenutku temperature bi trebalo da budu 10 stepeni Celzijusa… godina je već izgubljena, a bojimo se da će i sledeće biti slično. Ne želim ni da razmišljam šta će se desiti ako usledi još jedna takva godina“, rekao je Anoiksas.
Vangelis Evangelinos od detinjstva uzgaja jestive masline na svojoj porodičnoj zemlji na Halkidikiju, u severnoj Grčkoj.
Sa 62 godine, on se ne seća nepovoljnih vremenskih uslova kakve je njegova oblast pretrpela ove godine — ili tako lošeg roda — ikada ranije.
„Nikada nismo imali godinu kao što je ova“, rekao je Evangelinos za AFP, dva meseca nakon što je region Tesalije, na jugu, razoren velikim poplavama.
„Padavine su intenzivne i kratke,“ suprotno od onoga što je potrebno za obogaćivanje tla“, rekao je on.
Toplo vreme pogodilo je oko šest miliona stabala u regionu, kažu proizvođači i stručnjaci.
„Ove godine je fenomen ‘bezplodnosti’ bio veoma intenzivan, ali to je problem koji smo primetili uglavnom u poslednjih pet godina“, rekao je Vasilaki, 48.
Giganti u proizvodnji maslina Evropske unije Italija i Španija suočili su se sa sličnim problemima, što je dovelo do povećanja cena.
Španija, najveći svetski proizvođač maslinovog ulja, pretrpela je veoma tešku 2022. godinu, a suša je ove godine pogoršala problem.
U Italiji je ovogodišnja berba maslina pala za oko 80 odsto, kažu proizvođači.
EU procenjuje da će globalna proizvodnja maslinovog ulja pasti za više od 26 odsto u periodu 2022-2023 u poređenju sa godinom ranije, na nešto više od 2,5 miliona tona.
U samoj EU očekuje se pad proizvodnje za 39 odsto.
„Ovdašnji stari uzgajivači kažu da je veoma važno da se drveće odmori zimi. Potrebno je oko jedan do dva meseca dobrog hladnog vremena da se drvo odmori… da bi kasnije moglo da rodi“, rekao je Vasilaki.
Atanasios Molasiotis, agronom i šef laboratorije za arborikulturu na solunskom univerzitetu Aristotelio, rekao je da je njegov tim zabeležio povećanje temperature od dva stepena tokom oktobra, novembra i decembra 2022. u poređenju sa godinom ranije.
To je uticalo na pupoljke masline „jer znamo da drvo rađa posle hladnih zima, posebno sorta Halkidiki, koja ima visoke zahteve na niskim temperaturama zimi“, rekao je on.
„Otkrili smo da na mnogim stablima nije bilo cvetanja, a samim tim ni plodova kasnije“, rekao je Molasiotis.
Halkidiki čini oko polovine jestivih stonih maslina proizvedenih u Grčkoj.
Prema regionalnoj privrednoj komori, više od 20.000 lokalnih proizvođača uzgaja 330.000 hektara stabala maslina u ovoj oblasti, proizvodeći u proseku 120.000 do 150.000 tona jestivih stonih maslina godišnje.
Više od 150 kompanija aktivno je u preradi i marketingu maslina, a više od 90 odsto proizvedenih proizvoda izvozi se širom sveta, čak do Brazila, Kine i Australije.
Ove godine, međutim, manjak useva je u nekim slučajevima premašio 90 procenata, što je gurnulo preduzetnike u sektor u očaj.
„Bojim se da će se stvari u budućnosti pogoršati“, rekao je predsednik komore Janis Kufidis, napominjući da je ekonomski uticaj na uzgajivače „ogroman“ sa gubitkom od oko 200 miliona evra ($) samo u prefekturi Halkidikija.
U mnogim slučajevima, uzgajivači nisu smatrali da vredi truda da beru svoja imanja.
U lokalnoj jedinici za preradu maslina, koja se takođe bavi unosom iz cele zemlje, menadžment kaže da je proizvodnja smanjena za najmanje 60 odsto.
Studija klimatskih promena za oblast Halkidikija u januaru pokazala je da se očekuje da će se lokalna prosečna temperatura povećati za 1,5-2 stepena Celzijusa u narednim godinama, prema najboljem scenariju.
U najgorem slučaju može biti tri stepena.
Studija Univerziteta Aristotelio takođe predviđa manje kiše.
Očekuje se da će ukupni „termički stres“ na kraju uticati na kvalitet voća, upozorava se.
A pošto je Halkidiki takođe jedna od glavnih turističkih destinacija u Grčkoj, postoji dodatno privlačenje vodnih resursa tog područja, rekla je autorka studije Kristina Anagnostopulu.
„Klimatske promene će se desiti. Moramo da naučimo i pripremimo se kako bismo mogli da smanjimo efekte“, rekao je profesor klimatologije za AFP.
Kufidis je rekao da komora Halkidikija sarađuje sa univerzitetom na stvaranju varijante lokalne sorte maslina koja zahteva manje zimskog vremena.
„To je veoma težak projekat. Ali ne možemo da stojimo skrštenih ruku“, rekao je on.