Svake godine, nevjerovatnih 18 milijardi pilića, ćurki, svinja, ovaca, koza i krava ili umre ili bude ubijeno, a da ne dospiju na nečiji tanjir. Naučnici za životnu sredinu Juliane Klaura, Laura Scherer i Gerard Breeman bili su prvi koji su izračunali ovaj broj na globalnoj skali. „Smanjenje ovih brojeva ne samo da bi sprečilo nepotrebnu patnju životinja, već bi doprinelo i borbi protiv klimatskih promena.
Mnogo naše hrane završi u kanti umesto na tanjiru. Otprilike trećina globalno proizvedene hrane se gubi ili baca. Ali nikada ranije nije izračunato koliko životinja ugine svake godine pre nego što završe kao otpad od hrane.
Istraživači su ispitali svetsku proizvodnju i potrošnju šest najčešćih domaćih životinja i izračunali da 18 milijardi životinja svake godine ode u otpad. To je jednako 52,4 miliona tona jestivog mesa bez kostiju. To je otprilike jedna šestina ukupnog mesa proizvedenog u svetu. Broj, na osnovu podataka koje su dale UN, odražava situaciju iz 2019. kako bi se izbegao uticaj pandemije COVID-19.
„Razlozi za gubitak mesa i otpad su različiti“, objašnjava Klaura. „U zemljama u razvoju, gubitak se obično javlja na početku procesa, kao što je umiranje stoke zbog bolesti tokom uzgoja ili kvarenje mesa tokom skladištenja ili transporta.
U industrijalizovanim zemljama, većina otpada se dešava na strani potrošnje, pri čemu su supermarketi prepuni zaliha, restorani koji poslužuju prevelike porcije, a domaćinstva bacaju ostatke. U ovim zemljama je najveći otpad od mesa. Klaura kaže: „Sjedinjene Države imaju posebno loše rezultate, kao i Južna Afrika i Brazil. Dok je u Indiji, prosečna osoba baca samo malu količinu mesa.“
Kroz studiju, Klaura ima za cilj da istakne pozitivan uticaj smanjenja mesnog otpada, kako u smislu dobrobiti životinja, tako i u borbi protiv klimatskih promena. Prema podacima UN, 14,5 odsto svih emisija gasova staklene bašte može se pripisati stočarstvu, pri čemu je goveđe meso najveći zagađivač. Klaura je, pored Laure Scherer i Gerarda Breemana, takođe istraživala svest i osećaj stoke. „Iako je patnju životinja teže izneti u brojke i procente.
Istraživač upozorava da ne postoji jednostavno rešenje za „jedna veličina za sve“ za rešavanje ogromnog gubitka mesa svake godine. „U zemljama u razvoju više će se raditi o poboljšanju uslova za životinje i skladištenju i transportu mesa. U zapadnim zemljama promena ponašanja je ono što će napraviti razliku.“
Klaura shvata da poslednji deo neće biti lak. „Ljudi se mogu uznemiriti kada su u pitanju promene u ishrani“, kaže ona, misleći na situaciju u njenoj rodnoj zemlji, Nemačkoj. „Osećaju kao da im je nešto oduzeto. A zbog emocija koje izaziva, političari se bore da dođu do racionalnog odgovora. Pojašnjavanje da milijarde ubijenih životinja svake godine ne budu ni pojedene moglo bi biti važan prvi podsticaj ka pozitivnoj akciji.“
