U Japanu je pad produktivnosti postao glavni društveni problem jer se radno sposobno stanovništvo smanjuje zbog niže stope nataliteta i povećanja stanovništva koje stari. Stoga se kompanije fokusiraju na inicijative „upravljanje zdravljem i produktivnošću“ kako bi održale zdravlje zaposlenih i poboljšale njihov radni učinak. Međutim, do danas nisu identifikovane životne navike koje utiču na loš rad japanskih zaposlenih i način na koji se oni razlikuju između muškaraca i žena.
Višestruka regresiona analiza je sprovedena korišćenjem podataka od 12.526 korporativnih zaposlenih (starosti 21–69) da bi se ispitala veza između 11 životnih navika (povezanih sa pušenjem, vežbanjem, ishranom, konzumacijom alkohola i spavanjem) i radnog učinka, segmentiranih po polu.
Nalazi, objavljeni u Journal of Public Health, pokazuju da je nedovoljno sna najjače povezano sa lošim radnim učinkom za oba pola. Pored toga, primećeno je da su životne navike, poput sporog hodanja, trenutnog pušenja i preskakanja doručka, povezane sa nižim radnim učinkom kod muškaraca, dok su kod žena uticajne navike kao što je brza brzina jedenja.
Studija sugeriše da su zdravstveno obrazovanje i intervencije na radnom mestu koje se fokusiraju na bolji san, navike vežbanja i vreme za večeru od vitalnog značaja. Štaviše, naglašava važnost rodno specifičnih mera podrške.
