Iranski Korpus garde islamske revolucije (IRGC) predstavio je najsavremeniju nacionalnu hipersoničnu raketu na ceremoniji u Teheranu kojoj je u nedelju prisustvovao vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei, javili su lokalni mediji. Projektil navodno koristi retku tehnologiju hipersonične jedrilice.
Raketa je predstavljena na Univerzitetu za vazduhoplovnu nauku i tehnologiju Ashura tokom izložbe koja prikazuje napredak Islamske Republike u oblasti vazduhoplovnih tehnologija. Prema novinskoj agenciji IRNA, raketa nazvana Fatah-2 opremljena je hipersoničnom jedriličarskom bojevom glavom koja je svrstava u „HGV… klasu hipersoničnog oružja“.
Iranski mediji su objavili da je Islamska Republika postala četvrta nacija u svetu koja koristi takvu tehnologiju.
Hipersonično klizno vozilo, ili HGV, je vrsta bojeve glave koja mu omogućava manevrisanje i klizanje hipersoničnom brzinom. Obično se postavlja na balističke rakete i može značajno da promeni putanju leta nakon lansiranja, što ga čini mnogo težom metom za sisteme protivraketne odbrane potencijalnog neprijatelja nego tradicionalna balistička bojeva glava koja putuje u predvidljivijoj lučnoj putanji.
Veoma mali broj zemalja ima operativne rakete za velike teretne vozila do danas. Jedna od njih je Rusija, koja poseduje jedrilice „Avangard“ postavljene na interkontinentalne balističke rakete bazirane na silosu kao što je „Sarmat“. Ruski HGV je sposoban da leti između 20 i 27 puta brže od brzine zvuka ili između 24.000 i 33.000 kilometara na sat i ima snagu eksplozije do dva megatona, što je više od 100 puta veće od eksplozije koju je proizvela američka nuklearna bomba bačena na japanski grad Hirošimu.
Kina je 2019. godine zvanično primila svoju raketu DF-ZF HGV u upotrebu. Postavljena na mobilnu balističku raketu srednjeg dometa, kineska hipersonična jedrilica može da putuje do 10 puta brže od brzine zvuka ili brzinom od 12.360 kilometara na sat i može da nosi nuklearno punjenje.
Očekivalo se da će SAD u septembru staviti svoje hipersonično oružje dugog dometa (LRHV) ‘Dark Eagle’, ali je njegovo postavljanje odloženo zbog odbačenog kritičnog testa njegovog kliznog vozila. Očekuje se da će sistem naoružanja postati operativan do kraja godine, navode mediji.
Malo se zna o iranskoj raketi Fatah-2, pošto su nacionalni mediji dali vrlo malo detalja o tehničkim karakteristikama projektila. Njen prethodnik, projektil Fatah koji je zvanično predstavljen pre manje od šest meseci, 6. juna, imao je domet od 1.400 kilometara i mogao je da putuje između 13 i 15 puta brže od brzine zvuka.
Komandant Vazdušno-kosmičkih snaga IRGC-a, general Amir Ali Hadžizadeh, rekao je kasnije u junu da bi domet projektila mogao biti povećan na 2.000 kilometara. Takav operativni domet bi potencijalno mogao da omogući Iranu da stigne do teritorije Izraela, nacije koju Teheran smatra svojim najvećim neprijateljem. Prema iranskim medijima, projektil Fatah je takođe bio sposoban da prodre kroz vazdušnu odbranu potencijalnog neprijatelja i uništi je.
