Zvaničnici koji su pokušavali da dođu do 41 radnika koji su osam dana bili zarobljeni u urušenom tunelu na severu Indije, razmišljali su o alternativnim planovima spasavanja u nedelju nakon što su ih zapleti sa mašinom za bušenje naveli da zaustave kopanje.
Nova mašina za bušenje stigla je u subotu na mesto nesreće u državi Utarakand kako bi zamenila onu koja je oštećena prilikom probijanja kamenja i krhotina. Oni su koristili bušilicu da stvore prostor za ubacivanje širokih cevi kroz koje su zarobljeni radnici mogli da puze do svoje slobode.
Vlasti su do sada izbušile 24 metra (79 stopa) u ruševinama i ruševinama, ali bi bilo potrebno i do 60 metara (197 stopa) da bi se radnicima omogućilo da pobegnu, rekao je Devendra Patval, zvaničnik za upravljanje katastrofama.
Zvaničnici su u nedelju razmatrali nove uglove za izvlačenje radnika. Deepa Gaur, portparol vlade, rekla je da ovo uključuje moguće korišćenje nove mašine za bušenje sa vrha brda, ispod kojeg su radnici zarobljeni unutar urušenog tunela.
Ovaj metod bi zahtevao više vremena, jer bi trebalo dodatnih četiri ili pet dana, dodala je ona.
Ranije su spasilački napori naišli na prepreku kada se u tunelu začuo glasan zvuk pucketanja, koji je zaprepastio one koji su nadgledali operaciju, koji su pauzirali bušenje i otkrili da su delovi mašine oštećeni, rekao je Tarun Kumar Baidja, direktor Nacionalne korporacije za razvoj autoputeva i infrastrukture Ograničen.
Građevinski radnici su zarobljeni od 12. novembra, kada je klizište prouzrokovalo da se deo tunela od 4,5 kilometara (2,8 milja) koji su gradili srušio na oko 200 metara (650 stopa) od ulaza. Brdsko područje je sklono klizištima.
Nalazište se nalazi u Utarakhandu, planinskoj državi prošaranoj hinduističkim hramovima koji privlače mnoge hodočasnike i turiste. Izgradnja autoputa i zgrada je konstantna da bi se prilagodila prilivu. Tunel je deo prometnog puta Chardham za sve vremenske prilike, vodećeg federalnog projekta koji povezuje razna hinduistička mesta hodočašća.
Oko 200 osoblja za pomoć u katastrofama bilo je na licu mesta koristeći opremu za bušenje i bagere u operaciji spasavanja, a plan je da se čelične cevi široke 80 centimetara (2,6 stopa široke) proguraju kroz otvor iskopanog otpada.
Anshu Manish Khalkho, direktor NHIDCL-a, rekao je da su stručnjaci, nakon što su pauzirali bušenje u subotu, postali zabrinuti da bi vibracije visokog intenziteta bušaće mašine mogle uzrokovati pad još krhotina i ometati napore. Mašina ima kapacitet bušenja do 5 metara (16 stopa) na sat i opremljena je cevima prečnika 99 centimetara (3,2 stope) za čišćenje otpada.
Kalko je rekao da bi bušenje vertikalno sa vrha brda takođe moglo da izazove dodatni otpad, ali da će se odlučiti za specifičnu tehniku dizajniranu za bušenje u uslovima preopterećenog tla gde nestabilno tlo otežava tradicionalne metode. Stručnjaci se nadaju da bi ovaj metod doveo do manjeg pada otpada.
Jedan od izazova je, međutim, da bušenje sa vrha znači da bi morali da iskopaju 103 metra (338 stopa) da bi došli do zarobljenih radnika – skoro duplo nego da su nastavili kopanje sa prednje strane.
Vlasti su takođe razmišljale o bušenju sa strane i na krajevima tunela, rekao je Khulbe.
Vijai Singh, zvaničnik u kontrolnoj sobi, rekao je da su takođe proširili cev postavljenu unutar tunela kroz koju su zarobljeni radnici primali hranu poput orašastih plodova, pečenog slanutka, kokica i drugih osnovnih namirnica. Snabdevanje kiseonikom se vrši kroz posebnu cev.
Doktori, zvaničnici i rođaci bili su u stalnom kontaktu sa radnicima, rekao je Patval, zvaničnik za upravljanje katastrofama. Rekao je da dva lekara na mestu katastrofe obezbeđuju fizičko i mentalno zdravlje radnika i da su im dali vitamine i tablete za lečenje anksioznosti.
Ali kako se spasilačka operacija proteže na svoj osmi dan, porodice onih koji su zaglavljeni pod zemljom postaju sve zabrinutije, frustriranije i ljutije.
„Gubim strpljenje“, rekao je Maharaj Sing Negi, čiji je brat Gabar Sing među zarobljenim radnicima. „Zvaničnici nas nisu ni obavestili o budućim planovima.
