Argumenti još uvek besne o tome kako je čovečanstvo moglo biti bolje pripremljeno za COVID-19. Zaista, političari koji su izabrali različite pristupe u suočavanju sa novonastalom virusnom pandemijom, a posebno oni koji su napustili naučne planove koji su postojali čak i pre nego što smo nazvali bolest uzrokovanu SARS-CoV-2, još uvek su kritikovani od strane njihovih kritičara, zagovaranja pacijenata. grupe i one sa pritužbama nakon pandemije.
Dakle, kako bismo mogli biti bolje pripremljeni za pojavu sledećeg virulentnog patogena? Istraživanje u Međunarodnom časopisu za umrežavanje i virtuelne organizacije istražilo je oblast digitalnog zdravlja i kako bi nas ono moglo bolje pripremiti za sledeću pošast.
Nilmini Vickramasinghe sa Tehnološkog univerziteta Svinburn u Havtornu, Viktorija, Australija i Rima Gibbings sa Univerziteta Severne Džordžije u Dahlonegi, Džordžija, SAD, ponavljaju ono što znamo o razornim i tekućim efektima pandemije COVID-19. Oni ističu ključne ranjivosti koje dovode do toliko bolesti, smrti i ekonomskog pada. Svetska zdravstvena organizacija je sa 20:20 retrospektiva ukazala na to da bismo, da smo bili spremniji, mogli bolje da se nosimo sa ovom bolešću. Toliko je očigledno u retrospektivi.
U ovom novom radu, Vickramasinghe i Gibbings su pregledali različite pristupe pandemiji kako bi se uklopili u one koji bi mogli biti efikasniji u smanjenju uticaja slične buduće epidemije bolesti širom sveta. Tim ističe da, jasno, nikada neće biti lako rešenje kada se ovaj virus pojavi u Kini krajem 2019. i počne da se brzo širi svetom.
Zaključavanje, karantin, odsustvo, zatvaranje, maskiranje, socijalno distanciranje, vakcine i razni drugi odgovori možda su do određenog stepena ograničili konačnu putarinu, ali tamo gde je bilo načina na koje smo mogli biti bolje pripremljeni i usporili njegovo širenje, a možda čak i zaustavili bolest u svojim stazama?
Pregled tima omogućio im je da izgrade okvir kako bi odgovorili na to pitanje u kontekstu navodne pandemije. Možda je ključ budućeg, nadamo se, uspešnog odgovora na pojavu novog i smrtonosnog patogena, javno obrazovanje, tako da globalna zajednica može masovno prepoznati šta treba da se uradi da bi se sprečila pandemija i da pojedinci mogu pronaći zajedničku odgovornost koji se ne oslanja na politički blef i buku, već je u potpunosti vođen naučno zasnovanim uputstvima.