Zakonodavni proces prilikom usvajanja medijskih zakona nije u potpunosti završen u skladu sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima. Srbija je ostvarila ograničen napredak kada je reč o slobodi izražavanja. Ponašanje državnih i lokalnih vlasti izaziva ponekad efekat zastrašivanja, pa i autocenzuru, te visoki zvaničnici treba da se uzdrže od stalnog komentarisanja rada novinara. Petu nacionalnu frekvenciju REM nije dodelio, bez ikakvog verodostojnog obrazloženja, niti uspeo da demonstrira svoju nezavisnost.
Ovo su neki od zaključaka koji se navode u godišnjem izveštaju o napretku zemalja kandidata Evropske komisije, a koji je predstavljen danas.
Na početku obrazlaganja o medijskoj situaciji u Srbiji, Evropska komisija je navela da je Srbija nastavila da sprovodi akcioni plan Medijske strategije, te podsetila na usvajanje medijskih zakona, uprkos velikim kašnjenjima pri njihovoj izradi.
„Nakon javnih konsultacija, konsultacija sa medijskim udruženjima i užurbanih konsultacija sa Evropskom komisijom – usvojeni su amandmani na zakone o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima, pre raspuštanja parlamenta u oktobru 2023. godine“, podsetili su u izveštaju.
Evropska komisija smatra da će novi zakoni ojačati nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM), da će kodifikovati ulogu Saveta za štampu i transparentije predstavljati proces javnog sufinansiranja.
„U kontekstu izbora, zabrana medijskog izveštavanja o zvaničnicima koji su takođe kandidati, a koji učestvuju na organizovanim otvaranjima infrastrukturnih ili drugih objekata, produžena je na 30 dana, što je poboljšanje postojećeg stanja“, dodaju.
Međutim, ističu, zakonodavni proces nije u potpunosti završen u skladu sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima.
Vlasništvo medija od strane preduzeća koje je osnovala država bila je veoma razmatrana tema, navodi se u izveštaju. Kako dalje stoji, učinjen je važan korak u pogledu primena EU kriterijuma na procenu državne pomoći, međutim – ono što bi trebalo da se poboljša su antimonopolska pravila i pravila kontrole spajanja kompanija, na način da se štiti medijski pluralizam i uređivačka nezavisnost.
Implementacija tih zaštitnih mera mora da se pažljivo prati u praksi, ističu.
„U avgustu 2022. REM objavio poziv za dodelu pete dozvole za medijski servis sa nacionalnom frekvencijom, koja još uvek nije dodeljena, bez verodostojnog opravdanja“, podsetili su.
Politički i ekonomski uticaj na medije i dalje zabrinjava, dodaju.
Iz EK ističu da Srbija treba hitno da preduzme mere kojim će se suprotstaviti anti-EU narativima „koje propagiraju brojni mediji i da se suprotstavi manipulaciji informacijama i stranom mešanju, posebno u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu“.
Evropska komisija bliže je objasnila sledeće korake koje Srbija treba da preduzme:
„U rešavanju postojećih nedostataka, Srbija treba da primeni svoju Medijsku strategiju i akcioni plan bez daljeg odlaganja, na transparentan, efikasan i inkluzivan način, poštujući reč i duh ciljeva te strategije i prioritetno da se fokusira na sprovođenje prošlogodišnjih preporuka:
Politički i ekonomski uticaj na medije i dalje izaziva zabrinutost.
„Medijska strategija predlaže mere za rešavanje pitanja transparentnosti u vlasničkim strukturama i pravičnosti u finansiranju medijskih sadržaja i reklama iz državnih sredstava. Proces privatizacije medijskog sektora tek treba da bude završen u skladu sa ciljem postavljenim u Medijskoj strategiji. Medijska strategija je takođe istakla odsustvo odgovarajućih kriterijuma i mehanizma za procenu postojanja medijskog pluralizma i mere usmerene na rešavanje ovih pitanja“, navode oni.
Slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, posebno na lokalnom nivou, ističu iz EK.
„Nastavljeni su verbalni napadi i kampanje klevetanja novinara, uključujući verbalno nasilje nad novinarkama“, kažu.
REM i tužilaštvo retko kada reaguju, upozoravaju iz EK.
„Uporni komentari visokih zvaničnika na dnevni i istraživački rad novinara ne dozvoljavaju da se stvori ambijent u kojem sloboda izražavanja može da se vrši nesmetano“, smatraju.
Policija i tužilaštvo su brzo reagovali na nekoliko slučajeva napada i pretnji, radeći sa Radnom grupom za bezbednost novinara, piše u izveštaju.
„Međutim, slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja prema novinarima zabrinjavaju, kao i povećanje strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), posebno onih pokrenutih od članova državnih i lokalnih vlasti, mogu izazvati efekat zastrašivanja, uključujući autocenzuru“, naveli su.
Dva glavna novinarska udruženja u Srbiji beleže porast fizičkih napada i pretnji po njihovu imovinu u 2022. godini u poređenju sa 2021.
Slučaj upada u dvorište N1 spomenut je u izveštaju Evropske komisije. „U junu 2023. grupa demonstranata ušla je u privatni posed jedne kablovske televizije , bez reakcija vlasti, policije ili sudstva“, podsetili su oni.
Takođe je, kako se konstatuje, primećen porast strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) od strane članova državnih i lokalnih vlasti.
Slučajevi su pokrenuti, na primer, protiv jednog istraživačkog portala i lokalnih medija.
Istraživački novinari su takođe nastavili da se suočavaju sa čestim odbijanjem javnih organa da otkriju informacije ili daju bilo kakav odgovor (kako navode iz EK – „administrativna tišina“).
Dalje stoji, mogućnost novinara da izveštavaju o krivičnom postupku koji je u toku je previše ograničen u zakonskom okviru.
Republički javni tužilac je 2022. godine evidentirao 83 počinjena krivičnih dela protiv novinarima (87 slučajeva u 2021). Od toga je osam predmeta odbačeno, ukazuju iz EK.
Osuda lokalnog zvaničnika i zatvorska kazna je potvrđena u ponovljenom suđenju za slučaj podmetanja požara na kuću istraživačkog novinara u decembru 2018. godine, nakon što je ranija odluka ukinuta 2021.
Još jedna osuđujuća kazna, između ostalih, izrečena je u slučaju napada na lokalnu radio stanicu, uprkos izazovima u procesu. Brojni drugi slučajevi, uključujući i pretnje smrću, još uvek nisu rešeni, navodi se u izveštaju.
U tekstu se napominje i da je Apelacioni sud pokrenuo ponovno suđenje u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, da je završno ročište održano u martu 2023, te sada čeka na konačnu presudu više od 24 godine nakon njegovog ubistva.
Nema razvoja događaja u druga dva slučaja ubistva novinara iz 1994. i 2001. godine, konstatuje se u izveštaju.
Nakon što su objasnili zakonodavno okruženje i kako je teklo usvajanja tzv. „medijskih zakona“, te šta oni podrazumevaju, EK je istakla da „REM ne uspeva da demonstrira svoju nezavisnost na dosledan način“ i da „sprovodi svoj mandat u potpunosti, čuvajući medijski pluralizam i profesionalne standarde“.
„U julu 2022. REM je dodelio sve četiri licence za nacionalnu televiziju – koje važe osam godina – istim prethodnim vlasnicima licenci i pored toga što su od REM-a dobijali upozorenja zbog prekršaja svojih zakonskih obaveza u prethodnom periodu“, stoji u izveštaju.
Nekoliko od ovih kanala je nastavilo da ne poštuje zakonske odredbe, navode.
„REM je u avgustu 2022. objavio poziv za dodelu pete dozvole za medijsku uslugu sa nacionalnom frekvencijom, koja još uvek nije dodeljena, bez verodostojnog opravdanja „, piše u izveštaju.
Prema objavljenom pozivu, REM je trebalo da odluči u roku od 30 dana od objavljivanja liste kvalifikovanih kandidata, podsećaju.
„Savet REM obustavio je rad između 9. i 21. decembra, tvrdeći da protestuje protiv javnih kritika koje je dobio u vezi sa nedodeljenom petom frekvencijom. REM je kasnije nastavio sa radom, ali je jednostrano odlučio da ne nastavi sa dodelom pete frekvencije, dok je pritužba koju je podneo jedan podnosilac na čekanju na Upravnom sudu“, navode oni.
Situaciju nakon majskih masovnih ubistava, EK je opisala na ovakav način:
„Uprkos činjenici da nekoliko TV kanala emituje sadržaje koji podstiču otvorenu ili prikrivenu mržnju ili nasilje, uključujući obezbeđivanje platforme osuđenim ratnim zločincima, REM je zaključio da su svi mediji, osim jednog, u celini su ispunili odredbe Zakona o elektronskim medijima.“
U pomenutom periodu, piše EK, nekoliko TV kanala sa nacionalnim frekvencijama, uključujući TV Pink i Happy TV, nisu ispunili sopstvene obaveze i obaveze na program za decu, kulturu i obrazovanje, na osnovu čega su dobili (obnovljenu) nacionalnu frekvenciju.
„U maju 2023. REM je dodelio kablovsku i IPTV licencu (Informer TV, prim.aut) izdavaču štampanog tabloida koji, prema Savetu za štampu, često krši etički kodeks ponašanja“, naveli su oni.
U junu 2023. jedan član Saveta REM-a podneo je ostavku zbog neslaganja sa radom i ponašanjem regulatora.
„Srbija treba da preduzme hitne mere kako bi se suprotstavila anti-EU narativima koje propagiraju brojni mediji i da se suprotstavi manipulacijom informacijama i stranom mešanju, koje je najočiglednije u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine“, navodi se u izveštaju.
EK je podsetio da REM nije zabranio Russia Today, te da je ovaj medij, kako pišu, promovisao regrutovanje vojske za Vagnerovu paravojnu grupu, što je zabranjeno srpskim zakonodavstvom, ali nije ispraćeno krivičnim gonjenjem. Ove kuće, zajedno sa Sputnjikom Srbija i drugim lokalnim medijima, proizvode i/ili šire sadržaje koji manipulišu informacionim okruženjem u Srbiji, smatraju.
Kako piše EK, zastupljenost svih političkih partija na javnom servisu unapređena je tokom izborne kampanje u proleće 2022. godine, ali se posle toga nije nastavila u istom obimu.
„Lokalna civilna društvena organizacija koja prati centralne informativne emisije na pet televizijskih kanala sa nacionalnom pokrivenošću u periodu od juna 2022. do maja 2023. izračunala je da je vladajuća koalicija dobija 95 odsto vremena u programu, a opozicija pet odsto; ovaj odnos je bio sličan i za javni emiter RTS 1 (94 odsto prema šest odsto)“, navode oni.
Došlo je do niza mirnih masovnih protesta građana – Srbija protiv nasilja – počev od maja, uz podršku nekoliko opozicionih partija, podseća Evropska komisija.
„Sloboda okupljanja je bila garantovana i protesti su se uglavnom odvijali nesmetano. Međutim, protesti su ponekad bili praćeni verbalnim napadima na učesnike od strane političara i jednog dela medija, koji su konstantno umanjivali veličinu protesta u svojim izveštajima“, navode oni.
Uloga medija u proizvodnji i reprodukciji rodno zasnovanog nasilja i rodnih stereotipi i dalje zabrinjava, uključujući i one izveštaje koji na problematičan način predstavljaju žene žrtve femicida ili žene na rukovodećim pozicijama ili na pozicijama donošenja odluka, navode iz Evropske komisije.
Diskriminatorne stavove i verbalno nasilje protiv žena ponekad su izražavali i poslanici i druge javne ličnosti.
