Na preživljavanje i oporavak dece nakon srčanog zastoja mogu uticati njihova rasa, etnička pripadnost i/ili komšiluk u kojem žive, prema preliminarnom istraživanju koje će biti predstavljeno na naučnim sesijama Američkog udruženja za srce 2023. Sastanak, koji će se održati od 11. do 13. novembra u Filadelfiji, predstavlja vrhunsku globalnu razmenu najnovijih naučnih dostignuća, istraživanja i ažuriranja kliničke prakse zasnovane na dokazima u kardiovaskularnoj nauci.
„Nastavljamo da vidimo rasne, etničke i socioekonomske razlike u preživljavanju srčanog zastoja uprkos trenutnim strategijama koje smo primenili da poboljšamo preživljavanje srčanog zastoja“, rekao je glavni autor studije Codi Gathers, MD, pedijatrijski saradnik za kritičnu negu u Dečjoj bolnici u Filadelfiji i postdoktorski istraživač na Univerzitetu u Pensilvaniji.
Iako je relativno retko, više od 7.000 beba i dece ima vanbolnički srčani zastoj godišnje u Sjedinjenim Državama, prema podacima iz Registra srčanih zastoja za poboljšanje preživljavanja (CARES) koji su uključeni u Smernice Udruženja za kardiopulmonalnu reanimaciju za 2020. Hitna kardiovaskularna pomoć.
Srčani zastoj kod dece i tinejdžera može nastati nakon udarca u grudi na fudbalskoj ili bejzbol utakmici. Dodatni uzroci srčanog zastoja kod novorođenčadi i dece uključuju respiratorne probleme, kao što su pneumonija, aspiracija, udisanje dima ili utapanje. Pored toga, infektivni faktori poput sepse ili meningitisa, kao i srčani faktori, uključujući aritmije i uvećana srca, mogu doprineti ovim događajima.
Prethodna istraživanja su otkrila rasne, etničke i socioekonomske disparitete nakon srčanog zastoja kod odraslih, sa lošijim ishodima preživljavanja među odraslim crncima i odraslima drugih rasa ili etničkih grupa u nižem socioekonomskom statusu.
Istraživači su procenili podatke iz CARES registra da bi procenili rasne, etničke i socioekonomske disparitete u broju netraumatskih vanbolničkih srčanih zastoja godišnje i disparitete u ishodima preživljavanja.
„Dok je potrebno mnogo više rada da bi se utvrdilo zašto vidimo ove razlike, prethodne studije su pokazale da crna deca dobijaju manje CPR-a nakon srčanog zastoja. CPR je važna odrednica u preživljavanju srčanog zastoja“, rekao je Gathers. „Postojanost ovih nejednakosti pokazuje potrebu za povećanjem sredstava za ove programe u zajednicama sa većim rizikom.“
Ograničenja studije su uključivala to što su u registru nedostajale informacije o specifičnim uzrocima srčanih zastoja i o kvalitetu nege koju pružaju hitne službe.
„Rezultati ovog opservacijskog rada su ubedljivi jer su izmereni dispariteti u oporavku različite veličine među belom i latinoameričkom decom u poređenju sa crnom decom“, rekla je Sarah Perman, M.D., M.S.C.E., FAHA, vanredni profesor na odeljenju za hitnu medicinu na Medicinski fakultet Jejla i predsedavajući Simpozijuma o reanimaciji Udruženja 2023.
„Istraživanje pokretača ovih razlika biće neophodno za rešavanje dispariteta u ishodima. Utvrđivanje razloga zašto su crna deca imala srčani zastoj u većoj incidenciji takođe zahteva više istraživanja u cilju borbe protiv razlika i razvoja usluga, programa i dijagnostike koji će raditi na smanji ova izmerena zapažanja“.