Veliki kašalj ili pertusis je akutno zarazno oboljenje izazvano bakterijom Bordetella pertussis.
Nakon perioda od 7-10 dana (najduže 21 dan) od kontakta sa obolelom osobom, dolazi do pojave prvih simptoma bolesti. U tipičnoj kliničkoj slici velikog kašlja prepoznaju se tri stadijuma oboljenja.
U kataralnom stadijumu su dominantni simptomi i znaci slični prehladi ( kijanje , curenje iz nosa, blago povišena telesna temperatura ili odsutnost njenog porasta, blag kašalj), koji traju jednu do dve nedelje.
U drugom, paroksizmalnom stadijumu, sa pojačavanjem simptoma i znakova oboljenja iz prvog stadijuma dolazi do značajnog pogoršanja tegoba u smislu intenziteta i učestalosti kašlja sa paroksizmima, naročito tokom noći. Trajanje drugog stadijuma infekcije je od jedne do šest nedelja. Između napada kašlja osoba ne mora odavati utisak da je bolesna, piše Gradski zavod za javno zdravlje Beograd .
U poslednjem, rekonvalescentnom stadijumu, koji traje nedeljama i mesecima nakon početka bolesti, postepeno dolazi do povlačenja tegoba i potpunog oporavka obolelih. Najčešća kompikacija velikog kašlja je zapaljenje pluća koja je i najčešći uzrok smrti kod obolele odojčadi.
Neurološke komplikacije kao rezultat smanjenog dotoka kiseonika u mozak su konvulzije i encefalopatija. Ostale blaže komplikacije su zapaljenje srednjeg uha, anoreksija, dehidratacija, a kao posledica povećanog pritiska prilikom paroksizmalnog stadijuma, dolazi do krvarenja iz nosa, pojave kile i pneumotoraksa.
Bolest je primarno izazvana toksinom. Bakterija se pričvrsti za trepljasti epitel respiratornog trakta i luči toksin koji izaziva paralizu „treplji“ i inflamaciju i otežano izbacivanje respiratornog sekreta.
Veliki kašalj je bolest ljudi i nije utvrđeno postojanje drugog rezervoara infekcije. Adolescenti i odrasli su značajni rezervoari Bordetella pertussis za odojčad.
Najznačajniji rezervoari infekcije za odojčad su majke, sa učešćem od preko 30%. Prema rezultatima dostupnih studija, 12-26% odraslih osoba sa produženim kašljem serološki je pozitivno na pertusis i stoga oni predstavljaju značajne rezervoare za dalji prenos infekcije.
Pertusis je visoko zarazno oboljenje. Prenosi se sa obolele na zdravu osobu kapljicama respiratornog sekreta koje se oslobađaju kašljanjem i kijanjem tokom kataralnog stadijuma bolesti, kada su obolele osobe najzaraznije za svoje okruženje kao i u prve dve nedelje posle pojave kašlja.
Ređe se prouzrokovač može preneti indirektno preko sveže kontaminiranih predmeta iz okoline obolele osobe. Uprkos rezultatima postignutim imunizacijom, veliki kašalj je i danas vodeći uzrok smrti među zaraznim bolestima protiv kojih se sprovodi imunizacija.
Stečeni imunitet nakon preležane bolesti nije trajan (traje od 5-10 godina). Pored toga, ni vakcinom indukovan imunitet ne traje dugo. Iako je Bordetella pertussis prisutna u svim delovima sveta, najveće stope incidencije su u zemljama sa niskim obuhvatom imunizacije među mlađom decom (zemlje u razvoju).
Broj obolelih od velikog kašlja na teritoriji Beograda u poslednjih 5 godina se kretao od 29 registrovanih slučajeva 2018. godine, 14 slučajeva 2019. godine, 3 slučaja 2020. godine, 2 slučaja 2021. godine, dok u 2022. godini nije bilo prijavljenih obolelih od velikog kašlja. Do novembra 2023. godine ukupno je prijavljeno 47 slučajeva.
Najefikasnija mera prevencije velikog kašlja je vakcinacija.
Ona je u skladu sa Pravilnikom o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima obavezna za sva lica određenog uzrasta.
Imunizacija protiv velikog kašlja počinje sa navršena 2 meseca života i sprovodi se petovalentnom vakcinom u tri doze sa razmakom od najmanje 4 nedelje između doza. Prva revakcina se daje u drugoj godini života, godinu dana (najkraće 6 meseci) nakon sprovedene primarne serije petovalentnom vakcinom.
Druga revakcina se sprovodi četvorovalentnom vakcinom i daje se u okviru priprema za polazak u prvi razred osnovne škole (najkasnije u toku prvog razreda).
