Olimpijske igre 2036: Da li je Indija spremna za skok?

Olimpijske igre 2036: Da li je Indija spremna za skok?

To je globalno sazrevanje o kojem većina nacija samo sanja. Odvažna ponuda Indije za letnje Olimpijske igre 2036. naglašava da je izgubila samopouzdanje koje je obeležilo njene ranije pohode na svetsku scenu sa ovom novom, velikom, smelom i blistavom ambicijom.

Oni sa olimpijskim zvezdama u očima i deo tima Indije za Olimpijske igre uključuju premijera Narendra Modija, koji vidi vrednost megaglobalnih događaja kao što je nedavno završen i uspešan samit G20 kojim predsedava Indija, i Mukeš Ambani i supruga Nita Ambani.

Mukesh ima neto vrednost od 88 milijardi dolara. Nita je prva Indijka koja je postala članica Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) 2016. Ona ima strast prema sportu i vlasnica je tima Indijanaca iz Mumbaja u indijskoj Premijer ligi u kriketu.

Ponuda za Olimpijadu postala je javna četrdeset godina (do mesec dana) nakon što je sednica MOK-a održana u Mumbaiju, na kojoj je predsednik MOK-a Tomas Bah rekao da bi pozdravio ponudu Indije i da želi da kriket, indijsku sportsku strast, uključi kao jedan od sportova . Jasno je da je Nitino strastveno zagovaranje kriketa konačno našlo voljno uho.

Domaćin Olimpijade je oduvek bio svetionik jedinstva za zemlju domaćina, ali za Indiju, sa njenom trošnom infrastrukturom, da li je to prerano skok?

Indija je, sa 1,432 milijarde stanovnika, najmnogoljudnija nacija na svetu, i dugo je bila kotao različitih kultura, tradicija i istorija. Dok svet skreće pogled ka potencijalu Indije da bude domaćin Olimpijskih igara 2036., obećanje i izazovi takvog poduhvata su očigledni.

Pristup sa više gradova je novi prioritet MOK-a i učinio bi čuda za Indiju jer bi osnovna infrastruktura imala značajne investicije, stvarajući mnoga radna mesta kako se nadogradnje dešavaju. U vreme kada fragmentacija ugrožava indijsko tkivo, Olimpijske igre bi mogle poslužiti kao ujedinjujuća sila. Nove olimpijske smernice koje dozvoljavaju ponude za više gradova savršeno su u skladu sa prostranstvom Indije.

Zamislite atletske događaje na užurbanim ulicama Mumbaija, vodene događaje u mirnim rukavcima južne države Kerala, streljaštvo u istorijskom gradu Džansi, u najnaseljenijoj državi Utar Pradeš, i hokej, nacionalnu utakmicu Indije, u srcu države Odiša.

Takav decentralizovani pristup ne samo da bi širio ekonomske koristi, već bi ga zaista učinio i „Narodnim igrama“. Iako je privlačnost domaćinstva Olimpijskih igara neosporna, Indija mora da bude oprezna. Igre ne mogu biti obična transakcija između korporacija i vlade. Suština Olimpijade leži u njihovoj inkluzivnosti. Svaka zainteresovana strana, od lokalnog prodavca do elitnog sportiste, mora da oseća osećaj vlasništva i ponosa. Opasnost da događaj postane ljubazan posao, od koristi samo nekolicini odabranih, je stvarna i mora se aktivno čuvati.

Upravljanje sportom u Indiji ostavlja mnogo da se poželi, sa ličnostima poput člana parlamenta Bridža Bušana Saran Singha, nekadašnjeg šefa Rvačkog udruženja, koji je optužen za navodno serijsko seksualno uznemiravanje od strane rvača osvajača medalja.

Ovo naglašava potrebu za profesionalizmom. Da li Indija poseduje stručnost da se snađe u zamršenostima održavanja tako kolosalnog događaja? Sa trenutnim stanjem Indijskog olimpijskog saveza i nacionalnih federacija, skepticizam je neizbežan.

Pohvale vredan nastup na Azijskim igrama je početak, ali može li se ovaj uspeh prevesti na olimpijsku pozornicu? Može li Olimpijske igre mladih biti odskočna daska? Pre nego što zaronite u duboki kraj, da li Indija ne bi prvo testirala vode tako što će ugostiti Olimpijske igre mladih?

Takav događaj bi zahtevao ulaganje u mlade sportiste, postavljajući temelje za buduće šampione. To bi takođe pružilo neprocenjivo iskustvo u organizovanju globalnog sportskog događaja, iako u manjem obimu.

Drugo pitanje je održivost. Moramo da pogledamo druge gradove koji su uspešno bili domaćini igara, kao što su Sidnej, London i Pariz, koji su iskoristili igre da obezbede nadogradnju na zapuštene delove tih ogromnih gradova.

Neuspeh znači da duh belih slonova – masivni delovi infrastrukture koji nemaju svrhu posle događaja – proganja svaki grad domaćin Olimpijade. Indija mora da gleda na model LA 2028, uzor profesionalizma, koji radi sa preciznošću korporativnog entiteta. Održivost bi trebalo da bude u srcu indijske olimpijske vizije, osiguravajući da svaki objekat ima jasnu svrhu posle Igara.

San o domaćinstvu Olimpijskih igara 2036. je primamljiv. On nudi Indiji priliku da pokaže svoje bogato nasleđe i modernu dinamiku na svetskoj sceni. Međutim, put je pun izazova. Ostaje pitanje: da li je Indija spremna da napravi iskorak ili bi bilo mudrije da prvo ojača svoje temelje?

Abhinav Bindra, prvi Indijac koji je osvojio pojedinačnu zlatnu medalju na Olimpijskim igrama (u streljaštvu) i član komiteta sportista MOK-a, razgovarao je sa mnom naširoko u intervjuu. Bindra je bio prisutan na sednici MOK-a u Mumbaiju (na kojoj je Indija dala svoju ponudu) i ispričao mi je priču o tome šta je uradio u partnerstvu sa Naveenom Patnaikom, glavnim ministrom istočne indijske države Odiša, za koga Bindra nije udario dok je izražavao svoje duboko uvažavanje.

Patnaik se pojavio kao sjajan primer razvoja sporta, rekao je Bindra, citirajući slogan „Mladi za sport, mladi za budućnost“, koji obuhvata posvećenost CM-a da iskoristi moć sporta za boljitak države i njenih mladih.

On je rekao da je kroz strateško partnerstvo sa korporativnim sektorom Odisha uspostavila najsavremenije centre visokih performansi, pružajući sportistima objekte za trening svetske klase. Naime, država sponzoriše nacionalni hokejaški tim i uspešno je bila domaćin prestižnih događaja kao što je Svetsko prvenstvo u hokeju, stavljajući Indiju na globalnu sportsku mapu.

„Ono što izdvaja liderstvo Naveena Patnaika je njegova posvećenost podizanju sporta na osnovni nivo“, rekao je Bindra. „Program obrazovanja o olimpijskim vrednostima, koji se trenutno sprovodi u 250 škola, uveo je 15.000 devojčica u sport, istovremeno povećavajući stopu pohađanja i upis u škole. Njegova vizija prevazilazi sport, sa inicijativama poput projekta Odisha Ridlei Forest, koji je deo mreže Olimpijskih šuma, demonstrirajući njegovu posvećenost održivosti i pozitivnim promenama. Pod njegovim vođstvom, Odiša koristi moć sporta da utre put svetlijoj, inkluzivnijoj i ekološki svesnijoj budućnosti. ”

Dodao je da bi to bila vest za većinu čitalaca jer mejnstrim mediji ignorišu olimpijske sportove dok se fokusiraju na kriket. Mediji moraju da urade mnogo više da promovišu olimpijski sport, rekao je on.

Uloga Nite Ambani u dobijanju olimpijske ponude preko Bindre bila je jasna. „Nita Ambani ima strast prema sportu i njena sposobnost da uspostavi značajne veze u međunarodnoj sportskoj zajednici je nesumnjivo odigrala ključnu ulogu u jačanju položaja Indije u MOK-u“, rekao je on.

Bindra je rekao da je Bah kroz svoje godine kao vrhunski strelac na Olimpijskim igrama pružio nepokolebljiv podsticaj i podršku razvoju Indije u okviru olimpijskog pokreta. „Za njega je Indija stalno bila glavni prioritet“, rekao je on. Ako se ponuda desi i kriket se igra na Olimpijskim igrama u Indiji, to će biti ostvarenje sna za milijardu ljudi.

I to će svetu reći da je Indija stigla slično kao i Kina kada je održala proslavu kada je bila domaćin Olimpijskih igara 2008.