Siva materija u mozgu ima tendenciju da privuče najveći deo pažnje istraživača, ali polovina mozga je zapravo međusobno povezani materijal koji se zove bela materija. Nova studija sada naglašava neke važne signale koji sugerišu da bi trebalo da obratimo veću pažnju na te blede autoputeve.
Siva materija je uglavnom sastavljena od tela nervnih ćelija koja upravljaju vrstama proračuna odgovornih za naš govor, učenje, spoznaju, osećaj i kretanje.
Bela materija se, s druge strane, uglavnom sastoji od struktura zvanih aksoni, koji su odgovorni za povezivanje moždanih ćelija jedne sa drugima i ostatkom tela.
Istraživački tim koji stoji iza nove studije, sa Univerziteta Vanderbilt, koristio je funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI) da bi sagledao promene u beloj materiji dok su ispitanici obavljali zadatke – poput mrdanja prstima.
Trenutno se signali bele materije često ignorišu ili odbacuju iz fMRI skeniranja, jer su slabiji i teže uočljivi. Da bi se ovo prevazišlo, od učesnika u studiji je zatraženo da nastave da ponavljaju svoje dodeljene radnje kako bi izgradili trend i obrazac koji bi se mogli pravilno izmeriti.
Jasno povećanje signala zavisnih od nivoa oksigenacije krvi (BOLD) primećeno je u beloj materiji, što ukazuje na povećanu aktivnost mozga tokom obavljanja zadataka. To je važan uvid, čak i ako još ne znamo tačno šta se dešava.
„Ne znamo šta to znači“, kaže biomedicinski inženjer Kurt Šiling. „Samo znamo da se nešto dešava. U beloj materiji zaista postoji snažan signal.“
U sivoj materiji, povećanje BOLD signala znači veći protok krvi i oksigenaciju u mozgu. Isto bi moglo biti i u ćelijama bele materije: to može značiti da se koristi više kiseonika dok mozak radi, ili bi to moglo biti nekako povezano sa aktivnošću sive materije.
Pošto bela materija upravlja vezom, moramo da razumemo više o tome šta se ovde dešava – poremećaji od epilepsije do multiple skleroze mogu se pojaviti kada se ta povezanost pokvari.
„Signal se menja“, kaže Šiling. „Različito se menja u različitim putevima bele materije i to je u svim putevima bele materije, što je jedinstven nalaz.“
Buduće studije bi mogle detaljnije razmotriti ove signale bele materije, posebno u vezi sa zdravstvenim problemima kao što je Alchajmerova bolest. Istraživači takođe žele da ispitaju biološke uzroke ove aktivnosti.
Ovo zanemarivanje aktivnosti bele materije je nešto što istraživači žele da vide promenjeno u budućnosti. Ovi signali su korisni pokazatelji moždane aktivnosti, a ne pozadinske buke, tvrdi tim iza studije.
