Topljenje glečera, nepodnošljiva toplota i svemirsko smeće: mesec dana pre ključnih klimatskih pregovora u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, izveštaj UN objavljen u sredu upozorava na nepovratne posledice po planetu bez drastičnih promena povezanih društvenih i fizičkih sistema.
Izveštaj o međusobnom povezivanju rizika od katastrofa identifikuje pragove koje naziva „prelomnim tačkama rizika“, definisane kao „trenutak u kojem dati socioekološki sistem više nije u stanju da ublaži rizike i obezbedi svoju očekivanu funkciju“ — nakon čega se rizik od katastrofe značajno povećava.
Fokusira se na šest oblasti koje povezuju fizički i prirodni svet sa ljudskim društvom: ubrzano izumiranje, iscrpljivanje podzemnih voda, topljenje planinskog leda, svemirski otpad, nepodnošljiva toplota i „neosigurava“ budućnost.
„Dok neselektivno izvlačimo naše vodne resurse, štetimo prirodi i biodiverzitetu i zagađujemo i Zemlju i svemir, opasno se približavamo ivici višestrukih prekretnih tačaka rizika koje bi mogle uništiti same sisteme od kojih zavisi naš život“, rekla je Zita Sebesvari , glavni autor izveštaja.
Na primer: podzemni rezervoari vode predstavljaju suštinski resurs slatke vode širom sveta i danas ublažavaju polovinu gubitaka poljoprivrede izazvanih sušama, koje su pogoršane klimatskim promenama.
Ali sami vodonosni slojevi sada se iscrpljuju brže nego što se prirodno mogu obnoviti: Saudijska Arabija je već prešla prekretnicu rizika od podzemnih voda, dok Indija ne zaostaje mnogo.
U slučaju ubrzanog izumiranja, izveštaj naglašava kaskadne efekte izumiranja kroz lance ishrane.
„Kornjača, kojoj preti izumiranje, kopa jazbine koje koristi više od 350 drugih vrsta za razmnožavanje, ishranu, zaštitu od predatora i izbegavanje ekstremnih temperatura“, navodi se u izveštaju.
Ako kornjača gopher izumre, žaba gopher koja pomaže u kontroli populacija insekata će verovatno uslediti, izazivajući efekte u celom šumskom ekosistemu jugoistočnih Sjedinjenih Država.
Planinski glečeri koji skladište ogromne količine slatke vode u međuvremenu se tope dvostruko brže nego u protekle dve decenije.
„Vrhunska voda“—tačka kada glečer proizvodi svoju maksimalnu količinu oticanja vode usled topljenja—je dostignut ili se očekuje da će biti dostignut u narednih deset godina preko malih glečera u Centralnoj Evropi, Zapadnoj Kanadi i Južnoj Americi.
„U opasnosti je više od 90.000 glečera na planinama Himalaja, Karakoram i Hindu Kuš, kao i skoro 870 miliona ljudi koji se oslanjaju na njih“, navodi se u izveštaju.
U slučaju svemirskog smeća, u izveštaju se upozorava da je Zemljina orbita u opasnosti da postane toliko puna krhotina da sudar izazove lančanu reakciju koja ugrožava sposobnost čovečanstva da upravlja satelitima – uključujući one koji obezbeđuju vitalno praćenje ranog upozorenja o katastrofama.
Izveštaj otkriva da je većina rešenja koja se trenutno primenjuju fokusirana na odlaganje problema, a ne na istinsko rešavanje osnovnih uzroka.
„Moramo da razumemo razliku između prilagođavanja prelomnim tačkama rizika i izbegavanja istih, kao i između akcija koje odlažu rizike koji se nadolaze i onih koji nas vode ka transformaciji“, navodi se u saopštenju.
