Predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun kaže da je ključna poruka premijerke Ane Brnabić na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) poziv na pomirenje Srba i Albanaca. Ocenjuje kao dvostruke aršine politiku zapadnih država prema kojoj se zahteva ukidanje UNMIK-a i ostanak KFOR-a na KiM. Ističe da je Priština samo deklarativno spremna na dijalog sa Beogradom, pod njihovim uslovima. Zaključuje da je za Beograd važno da insistira na formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO) prema Briselskim sporazumima iz 2013. i 2015. godine.
Milovan Drecun ističe povodom izlaganja premijerke Brnabić na sednici SB UN-a o šestomesečnom izveštaju UNMIK-a o KiM u kom je istakla da se na Kosmetu vrši sveobuhvatno političko, pravno, institucionalno i fizičko nasilje nad Srbima – da je ključna poruka u kojoj je pozvala na pomirenje Srba i Albanaca.
„Ali niko od zagovornika tzv. nezavisnog Kosova nije obratio pažnju na ideju, što je već postala uobičajena praksa u UN-u. Premijerkin nastup je, zapravo, suočavanje Prištine i svih članica SB sa činjenicama, kao i nespremnost vodećih zapadnih država da se suoče sa istinom“, kaže Drecun.
Ističe da se, sa druge strane, predsednica privremenih institucija u Prištini Vjosa Osmani držala frazeologije u kojoj je „južna pokrajina predstavljena kao demokratska država“.
„Osmanijeva priča o navodno demokratskoj teritoriji, a ona je za Srbe pretvorena u logor, gde su obespravljeni i građani drugog reda“, kaže Drecun.
Drecun ocenjuje i da je odgovor Sjedinjenih Država ukidanje UNMIK-a što predstavlja raskidanje sa kontinuitetom „Rezolucije 1244“.
„UNMIK je na KiM na osnovu Rezolucije, a sada se traži ukidanje civilnog i ostanak vojnog prisustva UN-a. U ovoj fazi, prisustvo NATO ne bi moglo drugačije da se realizuje nego preko prisustva KFOR-a. Dakle, u pitanju su dvostruki standardi i politike zapadnih zemalja za koje je tzv. Kosovo država i žele da joj otvore prostor za jednostrano članstvo“, kaže Drecun.
Ističe da je pozitivno što je izveštaj ispred UN-a o situaciji na KiM ukazao na „strašan teror Kurtijevog režima nad Srbima zbog čega nema deeskalacije sukoba“.
Navodi da je dobro i što su praktično svi koji su učestvovali u diskusiji uočili da je neophodan nastavak dijaloga, osim Prištine.
„Oni na rečima jesu za dijalog, ali po njihovim uslovima, a to znači da se Beograd kazni zbog navodne odgovornosti za ono što se desilo u selu Banjska, kao i da se dobije priznanje Beograda. Priština se navodno zalaže za održavanje izbora na severu Kosmeta, ali takođe po posebnim uslovima. Dakle, Priština samo deklarativno želi deeskalaciju i nastavak dijaloga“, ističe Drecun.
Drecun ocenjuje da je naredna nedelja, nakon sastanak „velike petorke“ u Beogradu i Prištini i poruke premijerke Brnabić, presudna za odluku u kom će pravcu dalje ići dijalog Beograda i Prištine, prema novom planu zapadnih zemalja za KiM.
Govoreći o eventualnom formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO) ističe da Beograd insistira na tome da ZSO bude formirana na osnovu Briselskih sporazuma iz 2013. i 2015. godine.
„To je odgovor i poruka Beograda na novi plan. Kao i da se i prema novom planu omogući organizovanje novih izbora na severu Kosmeta. Ali se, takođe, očekuje od Beograda da u potpunosti primeni ono što oni zovu sporazumom, a mi predlogom. I to se naročito odnosi na dve ključne tačke predloga koje su za nas apsolutno neprihvatljive – prihvatanje lažne države Kosovo u međunarodnim organizacijama i stavka koja podrazumeva da odnos sa Prištinom uspostavimo na osnovu principa poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta“, zaključuje Drecun.
