Poslednjih dana dramatično je povećan broj pacijenata sa infarktom i moždanim udarom. Na to utiče više faktora, ali pre svega vremenske prilike. Prof. dr Predrag Mitrović, kardiolog Urcentnog centra UKCS izjavio je da je, kada je jutros došao na posao, jedva uspeo da se probije kroz čekaonicu koliko je bolesnika.
U poslednjih nekoliko dana lekari Urgentnog centra imaju povećan broj pregleda i prijema, i imaju dvostruko više pacijenata koji su doživeli infarkt, prenosi RTS.
„Kako je skočila dnevna temperatura, tako je i porastao broj pregleda u Urgentnom centru. Naime, mi smo preko vikenda imali preko 300 pregleda samo u kardiološkoj ambulanti, od čega je bilo oko 180 pregleda kardioloških bolesnika, a čitav Urgentni centar je imao preko hiljadu pregleda, što je za 50 odsto više no inače“, naglašava profesor.
Dodaje da jedini način na koji se to može protumačiti to što je sredinom prethodne nedelje maksimalna dnevna temperatura bila 15 stepeni Celzijusa, a u jutarnjim samo dva stepena, dok smo za vikend imali 32.
„Dakle, to je nešto što zaista ljudski organizam, bez obzira da li je zdraviji ili nije, ne može lako da kompenzuje“, ističe prof. Mitrović.
Kod pacijenta koji su hronični kardiovaskularni bolesnici, dolazi do povećane dinamike krvnih sudova što dovodi do promena krvnog pritiska.
Međutim, profesor napominje da je u ovom periodu bilo i dosta novih bolesnika, ali da su dominirali hronični bolesnici.
„Kod pacijenata koji se žale na na bolu grudima, naravno već možemo pretpostaviti da se radi ili o angini pektoris koja nije stabilna ili o akutnom infarktu miokarda. Međutim, dosta pacijenata se žali na česte nesvestice i na preskakanje srca. Nesvestica može biti znak i povećanja i sniženja krvnog pritiska, može i drugih bolesti naravno“, dodaje kardiolog.
U takvim situacijama najbolje je, ukoliko smo umogućnosti, prvo da izmerimo krvni pritisak, savetuje kardiolog. Najbolje je uzeti čašu-dve vode jer će nam to pomoći da povisimo nizak krvni pritisak kako ne bismo izgubili svest, a ukoliko je visok neće toliko uticati na njegov porast.
U svakom slučaju, profesor savetuje da nastojimo da se što manje izlažemo promenama spoljašnje sredine.
„Pridražavajte se redovne terapije, ne smanjujte na svoju ruku, nemojte pretirano soliti, unosite što više tečnosti. Znači, sve ono što važi i za letnje vreme, važi i za jesenje, ali sad imamo jesen, odnosno imamo leto i zimu, koji se smenjuju svakog dana“, zaključuje prof. dr Predrag Mitrović.
