Novo istraživanje sa Odeljenja za arheologiju, klasiku i egiptologiju Univerziteta u Liverpulu, zajedno sa Odsekom za klasiku i antičku istoriju Univerziteta u Vorviku, koristilo je nečistoće zlata u srebrnim novčićima i zagađenje olovom u ledu Grenlanda kako bi pokazalo da su Rimljani bili rani pioniri reciklaže.
Vađenje srebra iz ruda i njegovo rafinisanje u kovnicama je rezultiralo velikim zagađenjem olovom. Drevno zagađenje ušlo je u atmosferu, odlepršalo preko Atlantika i ostavilo otisak prsta zagađenja u ledu Grenlanda.
Međutim, ovo istraživanje, objavljeno u časopisu Archaeological and Anthropological Sciences, ističe da je došlo do dramatičnog pada nivoa zagađenja olovom u ledu tokom kasne rimske republike, iako su se novčići i dalje proizvodili.
Istraživanje kaže da je tokom prvog i drugog veka pre nove ere pristup Rima rudnicima srebra u Iberiji i južnoj Francuskoj bio prekinut sukobima. Često se smatra da namerno obezvređivanje denara (preovlađujućeg srebrnog novca Rimljana) bakrom pokazuje prekide u proizvodnji srebra. Ipak, uprkos blagim padovima u finoći srebrnog novca (naročito u vreme društvenih i građanskih ratova u prvom veku pre nove ere), ovo ne pruža dovoljno objašnjenje za pad zagađenja olovom.
Da bi objasnili ovaj fenomen, istraživači iz Liverpula dr Džonatan Vud i dr Metju Ponting ukazuju na to da su Rimljani reciklirali srebro, često opljačkano nakon sukoba u Iberiji i južnoj Francuskoj, da bi napravili novčiće.
Istraživači su analizirali koliko je različitog elementa prisutno u kovanju novca: zlata, s obzirom da svo srebro proizvedeno u antici sadrži male količine zlata.
Oko 120. godine pre nove ere počele su da se pojavljuju grozdovi novčića sa veoma niskim nivoom zlata u njima. Čini se da je i srebro korišćeno za ove novčiće postalo deo zaliha srebra za kovanje novca u prvoj polovini prvog veka pre nove ere. Zatim, 49. pre nove ere, čini se da nova infuzija srebra sa visokim nivoom zlata u njemu ulazi u opticaj. S obzirom da se Julije Cezar vratio u Rim iz borbi sa Galima 49. pre Hrista, istraživači sugerišu da je ovo novo srebro u opticaju opljačkala Cezarova vojska.
Istraživački rad čini deo projekta Rim i kovanice Mediterana 200. pre nove ere–64. n.e. o razumevanju rimske monetarne strategije kao instrumenta imperijalizma.
Dr Džonatan Vud je rekao: „Smanjenje srebra je jedan od načina da se izborite sa fluktuacijama u zalihama srebra. Topljenje postojećeg srebra, bilo vašeg ili nečijeg, je drugi.“
„Za Rimljane bi recikliranje novčića bilo znatno jeftinije od vađenja novog srebra — od koristi za njihove finansije, kao i za životnu sredinu.“
