Pražnjenje polica supermarketa tokom pandemije COVID-a pokazalo je haos koji može izazvati poremećaj u snabdevanju hranom u Velikoj Britaniji. Da li bi ova vrsta poremećaja mogla imati drugačiji uzrok u budućnosti? I kakav bi to mogao biti uticaj na društvo?
Ovo su pitanja na koja smo tražili odgovor u našoj novoj studiji, koja je uključivala anketiranje 58 vodećih stručnjaka za hranu u Velikoj Britaniji iz akademske zajednice, politike, dobrotvornih organizacija i biznisa.
Naši nalazi pokazuju da bi nestašica hrane koja proističe iz ekstremnih vremenskih prilika potencijalno mogla dovesti do građanskih nemira u Velikoj Britaniji u roku od 50 godina. Čini se da je nedostatak osnovnih ugljenih hidrata kao što su pšenica, hleb, testenine i žitarice najverovatniji pokretači takvih nemira.
Čini se da je sistem ishrane u Velikoj Britaniji posebno podložan značajnim poremećajima. Ova ranjivost se delimično može pripisati njegovom naglasku na efikasnosti na račun otpornosti (sposobnosti da se izdrži i oporavi od šokova). Ovaj pristup uključuje veliko oslanjanje na sezonsku radnu snagu i prakse kao što su lanci snabdevanja „baš na vreme“, gde se proizvodi isporučuju tačno kada je potrebno.
Naša studija naglašava važnost razvoja planova koji će pomoći Velikoj Britaniji da se pripremi i odgovori na rizike povezane sa nestašicom hrane u budućnosti.
Zamolili smo stručnjake za hranu da procene verovatnoću da se dogodi scenario u Velikoj Britaniji u kojem je više od 30.000 ljudi pretrpelo nasilne povrede tokom jedne godine kroz događaje kao što su demonstracije ili nasilna pljačka.
Nešto više od 40 odsto ovih stručnjaka reklo je da misli da je takav scenario ili „moguć“ ili „verovatniji nego ne“ u narednih deset godina. Tokom 50 godina, skoro 80% stručnjaka je verovalo da su građanski nemiri ili mogući, više nego ne, ili „veoma verovatni“.
Stručnjaci su potom upitani o mogućim uzrocima poremećaja u sistemu ishrane koji bi doveli do nemira. Pitali su ih da li misle da će ovaj poremećaj proisteći iz sveopšte nestašice hrane ili zbog problema u vezi sa distribucijom hrane, što bi moglo da spreči da hrana stigne na prava mesta i tako stvori izolovane džepove gladi.
Naši rezultati pokazuju da većina stručnjaka (80%) veruje da su u narednih deset godina problemi logističke distribucije koji dovode do nestašica najverovatniji uzrok građanskih nemira vezanih za hranu.
Međutim, kada se razmišlja o vremenskom okviru od 50 godina, većina (57%) je rekla da bi nedovoljna zaliha hrane za održavanje populacije UK-a najverovatniji uzrok, potencijalno zbog događaja kao što je katastrofalna neuspeh žetve.
Ekstremno vreme – uključujući olujne udare, poplave, sneg i sušu – izabrano je kao vodeći uzrok budućih nestašica hrane i problema sa distribucijom tokom desetogodišnjeg i 50-godišnjeg vremenskog okvira.
Nešto manje od polovine celokupne hrane u Velikoj Britaniji se uvozi, uključujući 80% voća, 50% povrća i 20% govedine i živine. Svaki prekid u uvozu i lancima snabdevanja može imati značajan uticaj na dostupnost hrane u Velikoj Britaniji. Pad dostupnosti hrane može dovesti do rasta cena i, potencijalno, društvenih nemira.
Kovid, Bregzit i kriza troškova života istakli su ranjivost Velike Britanije na takav rizik. U periodu između aprila i avgusta 2022. godine, pošto je inflacija smanjila prihode domaćinstava, više od polovine nezavisnih banaka hrane u Ujedinjenom Kraljevstvu prijavilo je da 25% ili više ljudi koje podržavaju ranije nije koristilo njihove usluge.
Ekstremne vremenske prilike se takođe dešavaju sve češće. Mnogi od ovih događaja su vođeni klimatskim promenama. Sasvim je moguće da će ekstremne vremenske prilike izazvati velike padove prinosa u „višestrukim korpama“ u narednim decenijama.
Ovaj scenario nije nategnut. Bili smo svedoci brojnih slučajeva velikih šokova u proizvodnji hrane poslednjih decenija.
Jedan značajan primer, 2007. godine, zabeležio je pad globalne proizvodnje žitarica od 8% usled suša, poplava i toplotnih talasa u Australiji, Indiji i SAD. Ovi događaji, u kombinaciji sa niskim globalnim zalihama žitarica, finansijskim špekulacijama i visokim cenama đubriva, doveli su do više nego udvostručenja cena žitarica. Kriza je izazvala nerede u vezi sa hranom u više od 30 zemalja.
Da bi se smanjio rizik od građanskih nemira u Velikoj Britaniji kao posledica nestašice hrane, ključno je pozabaviti se siromaštvom u hrani. Obezbeđivanjem da ljudi mogu da pristupe i priušte hranu koja je dostupna, tokom vremena se može izgraditi poverenje između zajednica, vlade i lanaca snabdevanja hranom.
Velikoj Britaniji je potreban sistem ishrane dizajniran ne samo za optimalnu efikasnost, već i za otpornost. Vladine agencije i preduzeća moraju istražiti i finansirati opcije kako bi sistem hrane bio otporniji na šokove.
Ovo bi trebalo da uključi obnavljanje degradiranog zemljišta i staništa koje koriste oprašivači, poboljšanje uslova rada u lancu snabdevanja hranom i davanje prioriteta praksi održive poljoprivrede.
Uzgajanje snažnijih sorti i vrsta useva, efikasnije korišćenje resursa i uspostavljanje rezervnih sistema za skladištenje i distribuciju kako bi se udaljili od isporuke tačno na vreme, takođe su ključni aspekti otpornijeg sistema ishrane.
Takođe bi trebalo pojačati napore za suzbijanje štetnih efekata klimatskih promena – najverovatnijeg uzroka budućih nestašica hrane i problema sa distribucijom.
Pandemija COVID-a dovela je do velikih izazova sa distribucijom hrane, iz čega se mogu izvući pouke. Stvaranje sistema ishrane koji je i otporan i efikasan će zaštititi od budućih poremećaja, obezbeđujući da hrana bude pristupačna i pristupačna, a istovremeno sprečava pojavu građanskih nemira.
