Dojenje je najbolje, ili barem tako kaže kampanja koju su pokrenuli Svetska zdravstvena organizacija i Centri za kontrolu i prevenciju bolesti.
Ali propisi koji ohrabruju dojenje mogu imati visoku cenu, prema novom istraživanju Univerziteta Džordžije.
Nova studija objavljena u American Economic Journal: Applied Economics otkrila je da propisi državne bolnice koji imaju za cilj da podstaknu dojenje, kao što je zahtevanje konsultanta za dojenje u osoblju, povećavaju verovatnoću da će nove majke početi da doje za skoro 4%.
Propisi su takođe povećali verovatnoću da žene nastave da doje tokom prve godine života svoje dece za čak 7%.
Međutim, majke koje su odlučile da doje značajno su povećale svoje vreme provedeno na brizi o deci, što je dovelo do toga da mnoge skrate svoje radno vreme, smanje svoje pozicije na pola radnog vremena ili potpuno napuste radnu snagu. A to može dovesti do znatno nižih plata i zarada.
„Ove vrste politika omogućavaju ženama koje bi htele da doje, a koje ranije nisu imale dovoljno podrške ili informacija da to mogu da urade“, rekla je Emili Loler, koautorka studije i docent na UGA-inoj školi za javnu i međunarodnu saradnju. Afere. „Veća slika je da su se SAD zaista fokusirale na guranje dojenja kao cilja, ali mi smo to uradili bez razmišljanja o svim relativnim troškovima te odluke.
Jedan od najvećih troškova dojenja, pokazalo je istraživanje, je gubitak vremena.
Tokom prvih nekoliko dana nakon rođenja, bebe mogu da jedu svaki sat, prema CDC-u. Kako stare, i dalje im je potrebno osam do 12 hranjenja u periodu od 24 sata tokom prvih šest meseci svog života.
I mnoge organizacije za dojenje predlažu da žene koje počnu da pumpaju majčino mleko to rade svakih nekoliko sati. U proseku, pumpanje traje 15 do 20 minuta, ne uključujući vreme utrošeno na flaširanje mleka i čišćenje delova mašine nakon svake sesije.
Istraživači su otkrili da su žene sa bebom smanjile učešće u radnoj snazi do 3%.
„Dojenje je jedinstveno rodno određena aktivnost i uzrokuje da se vreme žena udalji od formalnog posla“, rekla je Loler. „U međuvremenu, ove politike dojenja ne uzrokuju da se ništa zaista promeni za tate. Ne rade više nakon rođenja bebe, a takođe ne rade manje.“
Većina država nema ovu vrstu bolničke politike za promovisanje dojenja. Samo 16 država je imalo propise tokom perioda istraživanja, a zahtevi se veoma razlikuju.
Najčešće smernice zahtevaju da sve nove majke budu obaveštene o prednostima dojenja, da bolničko osoblje bude redovno obučavano o započinjanju i podršci laktaciji, kao i da u osoblju postoji konsultant za dojenje.
Istraživači su se oslanjali na podatke iz Nacionalne ankete o imunizaciji dece, nacionalne studije koja se fokusirala na zdravlje dece i stope vakcinacije, kako bi uporedili efekte ovih politika na stope dojenja.
Ispitivali su uticaj politika koristeći podatke iz American Time Use Survei, nacionalne studije američkog Biroa za statistiku rada koja se fokusirala na to kako ljudi dele svoje vreme između posla, brige o deci, volontiranja i još mnogo toga, i Current Population Studi, a sveobuhvatan korpus podataka statistike rada iz Zavoda za statistiku rada.
Majčino mleko se smatra zlatnim standardom hranjenja odojčadi od strane većine, ako ne i svih zdravstvenih organizacija.
Prethodno istraživanje je pokazalo da dojena beba imaju manji rizik od kožnih osipa i nekih gastrointestinalnih problema.
„Kada kopate u dokaze o zdravstvenim prednostima dojenja u odnosu na visokokvalitetne formule, to je zaista, zaista retko“, rekao je Loler. „Uopšteno govoreći, žene koje doje izgledaju drugačije od onih koje ne doje. One imaju tendenciju da budu više obrazovane, imaju veće prihode i mogu da ulažu u svoju decu na način na koji žene koje ne doje možda ne mogu.“
Ti faktori, tvrde istraživači, otežavaju utvrđivanje da li su zdravstvene koristi koje se pripisuju dojenju isključivo posledica majčinog mleka, a ne nekih drugih zbunjujućih faktora.
„Ova studija je prvi dokaz koji imamo o tome kako izgledaju troškovi promocije dojenja i podsticanja ljudi da doje za zaposlenje i rad majke“, rekla je Lolerova. „Mislim da ne treba da posmatramo ove nalaze kao signal da dojenje nije vredno toga jer ima te troškove. Ali ove troškove je važno priznati i uzeti u obzir kada razmišljamo o primeni politika kao što je plaćeno roditeljsko odsustvo.“
„Politike koje ženama omogućavaju plaćeno odsustvo mogu biti zaista važan način da im se omogući da donesu odluku o dojenju, a da istovremeno ne naškode njihovoj karijeri na duži rok.“
