Tačno u osam sati počeo je Popis poljoprivrede. Popisivači izlaze na teren i prema adresaru koji broji 680.000 gazdinstava – obilaze adrese i popisuju količine – stoke, useva i slično. Onaj ko ima njivu a ne bavi se poljoprivredom nije predmet popisa, kaže Petar Korović iz Republičkog zavoda za statistiku i ističe da su građani dužni da odgovore na pitanja popisivača.
Nakon javnog poziva, mi smo odabrali nešto više od 2.850 popisivača, koji će popisivati dva i po meseca, budući da je planirano da se popis zaavrši do 15. decembra, rekao je Petar Korović iz Republičkog zavoda za statistiku.
“Imaju određeno oko 250 gazdinstava koja treba da obiđu i da popišu. To otprilike iznosi dnevno tri do četiri gazdinstva da popišu. Oni vredni i radni popisivači će sigurno dosta ranije završiti, pa će dobiti i dodatak, a samim tim i mogućnost da više zarade”, rekao je Korović u Jutarnjem programu RTS-a .
Objašnjava da Zakon o popisu poljoprivrede nalaže da se popisuju sva poljoprivredna domaćinstva, bez obzira na to da li su pravna lica, preduzetnici, ili fizička lica.
„Oni su dužni prema Zakonu o popisu poljoprivrede da daju tačne odgovore popisivaču na sva pitanja koja postave”, kaže Korović i napominje da su predviđene kazne za one koji odbiju popisivače ili daju nepotpune informacije, ali i za prekoračenje ovlašćenja popisivača.
Podaci koji se prikupljaju mogu se svrstati u tri grupe.
“Imamo osnovni set podataka o gazdinstvu, o broju stoke, o usevima, koji se postavlja svim ispitanicima. Imamo određeni set pitanja koji se postavlja samo onima koji su uključeni u uzorak za ta pitanja. Imamo treći set pitanja koje popisivač uopšte neće postavljati, zato što imamo dobre administrativne izvore, pa ćemo odatle te podatke da povučemo”, kaže Korović.
Zbog onih koji gazdinstvo nemaju na lokaciji na kojoj žive, već na nekom drugom mestu, objašnjava da ukoliko neko ima njivu koja se vodi na njega, a ne bavi se poljoprivredom, on nije tema popisa. S druge strane, dodaje da će svako ko se poljoprivredom bavi – biti popisan.
“Nije tema, niti se mi bavimo time šta je čije vlasništvo. Ne bavimo se time koliko je neko zaradi kao poljoprivrednik sa određene površine, ne bavimo se cenama, koliko je neko prodao neko grlo stoke, koliko je prodao neki proizvod koji je odgajan na tom gazdinstvu. Mi se isključivo bavimo količinama, u najšire mogućem smislu – podacima“, rekao je Korović.
Adresar koji broji oko 680.000 gazdinstava, a po kojem popisivači rade, nastao je uparivanjem četiri evidencije – Registra poljoprivrednih gazdinstava i Poslovnog statističkog registra, koje vodi Zavod za statistiku, zatim Registra poljoprivrednih gazdinstava koje vodi Ministarstvo poljoprivrede i Popisa stanovništva.
“Ko se u popisu izjasnio da se bavi poljoprivredom, kod njega će sigurno doći popisivač”, rekao je Korović.
Osnovni ciljevi popisa su, kako kaže, da se vidi koliko čega ima, kako bi se napravila baza podataka na osnovu koje će se donositi održive agrarne politike, od čega bi dobrobit imali svi, a posebno proizvođači.
“Prvi preliminarni rezultati će biti do kraja januara iduće godine, a konačne rezultate ćemo sukcesivno, prema kalendaru objavljivanja, objavljivati sve do kraja 2025. godine”, kaže Korović.
Za sve dodatne informacije i nedoumice građani mogu pozvati broj Infocentra 0800 444 005 .
