Toplotni talasi, malo padavina i opasnost od šumskih požara pogoršavaju nevolje ljudi na šumovitom severu Libana, zemlji u kojoj je ekonomski bol dugo bio naglašeniji u odnosu na ekološke probleme.
Posle burnog i sušnog leta, stanovnici planinskog regiona Akar u blizini sirijske granice izražavaju strahove od klimatskih promena i nestašice vode.
Poljoprivrednik Abdulah Hamud (60) proveo je život u zelenim brdima Akara, uzgajajući sve od paradajza do smokava, ali kaže da problemi životne sredine sada štete njegovom životu.
„Nikad nisam video ovako vruće“, rekao je Hamud, gledajući u njivu na kojoj je planirao da uzgaja kupus. „Izgubili smo deo useva.
Pošto je vodosnabdevanje Libana u najboljem slučaju nepouzdano, on zavisi od obližnjeg izvora za navodnjavanje, ali brine da snabdevanje opada.
Jer transport vode za njegovu kuću i farmu nije opcija, rekao je, „ako nestane vode, morali bismo da odemo“.
Padavine su ove godine u Libanu bile ispod proseka, rekao je za AFP Mohamad Kanj iz meteorološkog odeljenja.
13-dnevni toplotni talas prošlog meseca bio je „najteži zabeležen u pogledu broja dana, pogođenog područja i izuzetnih temperatura“.
Akar je već bio jedan od najugroženijih regiona Libana pre nego što je nacionalna ekonomija eksplodirala krajem 2019. godine, gurnuvši veliki deo stanovništva u siromaštvo.
Prošlogodišnji izveštaj američkog Univerziteta u Bejrutu otkrio je da region takođe ima samo nisku do umerenu otpornost na klimatske promene.
Razorni šumski požari besneli su pre dve godine u blizini grada Kobajata, gde su kuće smeštene među drvećem u okolnim brdima.
Petnaestogodišnjak je poginuo dok je pomagao u gašenju plamena.
„Požari su nas mnogo pogodili“, rekla je Najla Čahine, 58, bivša učiteljica. „Bojali smo se za svoje živote.
Od tih požara „povišena je svest“, rekao je Čahin, napominjući međutim da lokalna zajednica mora više da radi kako bi se suočila sa ekološkim pretnjama jer „država nema“.
Ona i njen sin Sami bili su na pešačenju u okviru nedavnog lokalnog festivala.
Nekoliko desetina ljudi penjalo se gore-dole po obroncima prekrivenim drvećem prekrivenim suvim borovim iglicama i šišarkama.
Sami Chahine, 13, rekao je da je pokušao da „podiže svest što je više moguće“ o pitanjima životne sredine među svojim prijateljima.
On je izrazio zabrinutost zbog požara, ali i drugih ekoloških pretnji kao što je zagađenje, u zemlji u kojoj ljudi često spaljuju smeće na neformalnim deponijama, a reciklaža je sporadična.
Pešačenje je prošlo pored nekoliko lokalnih izvora, od kojih se jedan smanjio na samo curenje, a drugi potpuno suv.
Antoan Daher, šef lokalnog nevladinog Saveta za životnu sredinu—Kobajat, okrivio je za nedostatak vode i nedostatak kiše i rastuću potražnju, pozivajući ljude da smanje potrošnju.
Daher je rekao da je njegovo udruženje postavilo prvu vatrogasnu kulu u Libanu pre nekih 25 godina i da je nastojalo da edukuje ljude o ekološkim temama.
Uprkos razornoj ekonomskoj krizi u Libanu, rekao je, „ne smemo da posmatramo životnu sredinu kao luksuz“.
Požari i dalje predstavljaju veliku pretnju, a Khaled Taleb iz udruženja Akkar Trail obučavao je grupu kako da ih spreči i da se bori protiv njih.
„Trenutno smo na vrhuncu požarne sezone“, rekao je on, upozoravajući da se rizik smanjuje tek krajem oktobra.
Njegovo udruženje, koje sada broji 15 volontera, okrenulo se gašenju požara 2020. godine nakon što su veliki požari pogodili region Akar.
Oblast je pokrivena sa 200 kvadratnih kilometara (77 kvadratnih milja) šume i dom je 73 od 76 vrsta drveća u Libanu, rekao je on.
Požari u blizini Kobajata samo 2021. godine „uništeli su više od 1.800 hektara (4.450 hektara)“, rekao je on, podsećajući da je pristup vodi bio veliki problem za njegov tim.
U oktobru 2019. neuspeh vlade u Bejrutu da obuzda razorne požare bio je jedan od pokretača nezabeleženog antivladinog protestnog pokreta širom zemlje.
Liban „nema logističke mogućnosti da se izbori sa ogromnim požarom“, rekao je Taleb, čija grupa radi zajedno sa civilnom odbranom i drugim hitnim službama.
Međutim, on je izrazio optimizam u pogledu spremnosti lokalne zajednice da se uključi.
„Nismo rođeni vatrogasci“, rekao je on i dodao da do pre tri godine „ništa nismo znali o vatrogastvu“.
„Ali naš glavni prioritet sada je da zaštitimo šumu od svih pretnji.“
