Ispostavilo se da bi ljudi možda više voleli društvene interakcije nego svoje pametne telefone, ali to ne znači da će prestati da skroluju.
Nova studija istraživača sa Franklin College of Arts and Sciences Univerziteta u Džordžiji otkrila je da učesnici obično smatraju da im je razgovor najprijatniji, kada su zamoljeni da skroluju na svojim telefonima, mirno sede sami ili razgovaraju sa strancem.
„Kada su ljudi vani u stvarnom svetu, oni imaju ove opcije“, rekla je glavni autor i doktorant Kristina Lekfor. „Bili smo zainteresovani da dobijemo osećaj kako ljudi upoređuju svoje opcije, kako u smislu kako očekuju da se osećaju, tako i kako se zapravo osećaju nakon što urade ove stvari.
Da bi se udubili u ove percepcije, istraživači su podelili učesnike studije u četiri grupe. Dve grupe su predvidele kako će se osećati u vezi sa različitim akcijama, a dve grupe su završile zadate radnje. Sve grupe su zatim rangirale opcije od najviše do najmanje prijatnih. Da bi procenile osećanja u vezi sa ovim zadacima, sve četiri grupe su koristile skalu od 0 do 100 da bi ocenile kolika je verovatnoća da će doživeti pozitivnu ili negativnu emociju od zadatka.
„Mislili smo da bi ljudi mogli potceniti koliko bi uživali u razgovoru sa strancem i precenili koliko bi uživali u korišćenju svojih pametnih telefona“, rekao je Lekfor. „Ali to nije ono što smo otkrili. Tokom naših studija, ljudi su zapravo bili tačniji u predviđanju kako će se osećati nego što smo mislili da će biti.“
Između grupa koje su zamišljale i onih koji su izvršili zadatak, emocionalne vrednosti pale su na sličan spektar. Kada im se daju tri opcije – koristiti pametni telefon, sedeti sami ili razgovarati sa strancem – razgovor je imao najveću pozitivnu emocionalnu vrednost u obe grupe. Korišćenje pametnog telefona je bilo drugo, a samo sedenje je bilo treće.
Dodavanje više opcija malo je izmešalo rezultate.
Nakon što su dali određene zadatke na pametnom telefonu (gledanje video snimaka, skrolovanje društvenih medija ili slanje poruka) pored razgovora ili tihog sedenja, učesnici su rekli da će najviše uživati u gledanju video snimaka, nakon čega će uslediti razgovor sa strancem, korišćenje društvenih medija, a zatim slanje poruka. Sedenje sam je ponovo bilo poslednje.
Velika razlika, rekao je Lekfor, dolazi od emocija povezanih sa ovim zadacima. Dok su učesnici rekli da bi radije koristili svoj pametni telefon u nekom svojstvu, primetili su veće poboljšanje raspoloženja nakon razgovora sa strancem. Sa prosečne osnovne vrednosti od 52,2 od 100, razgovori su povećali pozitivne emocije za oko 5 poena na 57,68. Poređenja radi, gledanje video snimaka je dalo povećanje od 2,4 poena na 54,62, a slanje poruka je dovelo do pada na 47,56.
„Iznenadilo nas je da iako su učesnici prijavili poboljšano raspoloženje nakon razgovora sa strancem, oni su i dalje rangirali slanje poruka iznad razgovora sa strancem“, rekao je Leckfor. „Ovo može značiti da ljudi ne prepoznaju uvek potencijalne prednosti razgovora ili da nemaju prioritet tim informacijama. To takođe pokazuje da samo doživeti nešto kao prijatno nije uvek dovoljno da nas natera da to poželimo. “
U svim merilima, samo sedenje je bilo na poslednjem mestu, a mnogi su mu dali najmanji potencijal za pozitivne emocije i najveći potencijal za negativne emocije. Ovaj rezultat bi mogao da ukaže na to da bi učesnici više voleli aktivnost ili bekstvo u poređenju sa samoćom, rekao je Lekfor, ali bi to takođe mogao biti rezultat prinudne izolacije studije.
„Svaki učesnik studije je dobio instrukcije da to vreme provede sam“, rekao je Leckfor. „Nisu imali izbora. Neka prethodna istraživanja pokazuju da kada ljudi imaju izbor i slobodno biraju da provode vreme u samoći, uživaju u njemu više nego kada im je to nametnuto.
Izvan studije, može biti teško razmotriti i rangirati koje su opcije dostupne u vašem slobodnom vremenu, rekao je Leckfor, ali ovi rezultati naglašavaju važnost razmišljanja pre nego što samo uzmete pametni telefon u ruke.
„U stvarnom svetu, mi ne pravimo uvek svesno ova poređenja, čak i ako imate sve ove izbore“, rekla je ona. „Ali ova studija koristi ideju da možda bolje razumemo kako se osećamo u vezi sa različitim aktivnostima ako odvojimo vreme da im damo svesno razmišljanje.“