Posle godinu i po dana borbi u Ukrajini, Rusija treba da popuni svoje zalihe municije za ono što bi mogao biti dug rat na iscrpljivanje. Uporedo sa povećanjem domaće proizvodnje oružja, Moskva se okreće starom savezniku sa ogromnim arsenalom — Severnoj Koreji.
Procene govore da ova povučena i izolovana azijska zemlja ima desetine miliona artiljerijskih granata i raketa koje bi mogle da daju ogroman podsticaj ruskoj vojsci, piše AP.
Zvaničnici Sjedinjenih Država očekuju da će severnokorejski lider Kim Džong Un posetiti Rusiju narednih dana kako bi zaključio mogući dogovor o transferu municije sa predsednikom Vladimirom Putinom. To bi bio izuzetan preokret u odnosu na Korejski rat 1950-53, kada je Sovjetski Savez snabdevao komunistički sever oružjem i municijom.
„Znamo da je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu nedavno bio u poseti uglavnom zbog artiljerijskih granata i najverovatnije će o tome razgovarati Putin i Kim Džong Un“, rekao je Aleksandar Gabujev, šef Centra za Evroaziju Karnegi Rusija.
Šojgu je postao prvi šef ruske odbrane koji je posetio Severnu Koreju od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine. Njegove slike na masovnoj vojnoj paradi u glavnom gradu Pjongjanga u julu, zajedno sa Kimom i medaljama natrpanim severnokorejskim vojnim licima, bile su snažan znak energičnih napora Moskve da dopre do severa. Šojgu je rekao da su zajedničke vojne vežbe moguće.
Upitan o mogućoj poseti Kima i dogovoru kojim bi Severna Koreja isporučila oružje Rusiji, portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbio je da komentariše.
Ali on je naglasio da Moskva neguje veze sa Pjongjangom, dodajući: „Severna Koreja je naš sused i mi ćemo dalje razvijati naše odnose ne osvrćući se na mišljenje drugih zemalja.
Kim je prvi put posetio Rusiju 2019. godine i razgovarao je sa Putinom koji je uključivao obećanja o bližoj saradnji, ali nisu bili praćeni bilo kakvim vidljivim pomacima.
Iako je većina arsenala Korejske narodne armije datirana, njihova ogromna veličina bi ponudila ruskoj vojsci potencijalni ključ spasa usred najvećeg kopnenog sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata.
Hong Min, analitičar u Seulskom Korejskom institutu za nacionalno ujedinjenje, rekao je da bi Rusija mogla da pokuša da uspostavi Severnu Koreju kao „pozadinu“ za svoje ratne napore, obezbeđujući ogroman protok municije.
„Rusija se nada da bi Severna Koreja mogla brzo da uspostavi kanale podrške kako bi joj obezbedila ratni materijal kao što su municija, bombe i druge zalihe“, rekao je Hong.
SAD su saopštile da je Severna Koreja u novembru prodala nešto municije ruskom privatnom vojnom izvođaču Vagneru. I ruski i severnokorejski zvaničnici negirali su da je Pjongjang isporučio bilo kakvo oružje ili municiju Rusiji ili namerava da to učini.
Američki zvaničnici smatraju da je posezanje Moskve za severnokorejskim oružjem odraz ruskih vojnih problema. Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je da je kvalitet severnokorejskog oružja „otvoreno pitanje“.
„Puno govori da Rusija mora da se okrene zemlji kao što je Severna Koreja kako bi pokušala da ojača svoje odbrambene kapacitete u ratu za koji je očekivala da će se završiti za nedelju dana“, rekao je Saliven.
Dok je Vašington upozorio Pjongjang da ne šalje oružje Rusiji, što bi prekršilo embargo Ujedinjenih nacija na bilo kakve isporuke oružja u i iz Severne Koreje, posmatrači kažu da SAD malo mogu da urade kao odgovor.
Oni napominju da bi Moskva mogla da podeli naprednu nuklearnu, raketnu i podmorničku tehnologiju sa Pjongjangom u zamenu za snabdevanje oružjem, što je potez koji bi mogao da ohrabri Kima i izazove velike pretnje regionalnoj bezbednosti.
„Sjedinjene Države i njihovi saveznici imaju ograničene političke opcije u rešavanju ovog novog izazova“, navodi se u analizi Centra za strateške i međunarodne studije sa sedištem u Vašingtonu.
Dok bi ogromne zalihe Severa mogle da podstaknu ruske ratne napore, Moskva je uvezla dronove iz drugog saveznika, Irana, koji su igrali značajnu ulogu u borbama.
Rusija je više od godinu dana koristila bespilotne letelice Šahed da udare na infrastrukturu Ukrajine. Posle početnog iznenađenja, ukrajinska protivvazdušna odbrana je usavršila svoje veštine u njihovom angažovanju, ali jeftini i jednostavni dronovi koji imaju domet veći od 1.500 kilometara (930 milja) nastavljaju da nanose značajnu štetu.
Rusija je navodno kupila licencu za proizvodnju od Irana i izgradila sopstvenu fabriku za sklapanje dronova i proizvodnju na hiljade njih godišnje. Očekuje se da će Iran u početku obezbediti materijale i tehnologiju, a fabrika će postepeno preći na komponente domaće proizvodnje.
Ruski proizvođači oružja nadoknadili su barem deo gubitaka u opremi u sukobu i razvili neke nove proizvode, uključujući satelitsko vođene klizne bombe i drugo precizno oružje za uzvrat protiv ukrajinske letnje kontraofanzive.
Na početku rata, široka upotreba dronova od strane Ukrajine nanela je velike gubitke ruskim snagama i igrala značajnu ulogu u vojnim neuspesima Moskve. Ruski zvaničnici su priznali da pre rata nisu obraćali dovoljno pažnje na bespilotne letelice i obećali da će brzo popuniti prazninu.
Jedna vrsta masovno proizvedenih eksplodirajućih drona koji je napravio vidljiv udar je Lancet, sposoban da vreba iznad bojnog polja pre nego što pogodi svoju metu. Jeftin i kompaktan, postao je plodan, omogućavajući ruskoj vojsci da udari ukrajinske tenkove i artiljerijske sisteme u širokim razmerama.
Rusija je sve više koristila još jedno novo sredstvo poslednjih meseci: klizne vazdušne bombe. Sa parom krila i modulom za satelitsku navigaciju, stare bombe sovjetske proizvodnje pretvorene su u visoko efikasno „pametno“ oružje. Imaju domet do 60 kilometara (37 milja) i omogućavaju ruskom vazduhoplovstvu da pojača napade na ukrajinske snage duž linije fronta bez dovođenja ratnih aviona u opasnost.
Rusija je prilagodila bombe od 500 kilograma (1.100 funti) koristeći ih da odbrani ukrajinsku kontraofanzivu. Radila je na dizajniranju slične konverzije za bombu od 1.500 kilograma (3.300 funti) i navodno je koristila prvi put ovog meseca. Pretvorena u klizeću bombu, navodno je precizna do 5 metara (16 stopa) i ostavlja krater od 15 metara (50 stopa) — moćno oružje protiv ukrajinskih vojnih sredstava.
Još jedan dodatak ruskom arsenalu je protivtenkovska raketa Vihr koju koriste ruski helikopteri. Ima prošireni domet koji omogućava pilotima da skinu ukrajinske oklope dok ostaju van domašaja protivvazdušne odbrane i naišao je na široku upotrebu tokom leta.
„Upotreba jurišne avijacije predstavljala je dosledan izazov za ukrajinske snage tokom kontraofanzive“, navodi se u analizi Kraljevskog instituta ujedinjenih službi.
Dok su razvijali novu municiju, ruski proizvođači su takođe pojačali proizvodnju tenkova i drugog oružja, a vojska je sve više koristila svoje skladišne baze hiljada oklopnih vozila iz vremena Hladnog rata. Neki su nadograđeni zaštitnim štitovima i drugom opremom kako bi se povećala njihova preživljavanje.
Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, rekao je da će Rusija proizvesti 1.500 borbenih tenkova 2023.
Transportne trake našeg vojnoindustrijskog kompleksa rade u tri smene i proizvodiće onoliko oružja koliko je potrebno za efikasnu zaštitu Otadžbine“, rekao je on.