Evropska skladišta gasa su popunjena 90 odsto. Cene energenata beleže blagi rast, ali su znatno stabilnije nego prethodne dve godine. Stabilno je snabdevanje i u regionu, i u Srbiji, ali postoje spoljni faktori na koje ne možemo da utičemo, a koji mogu da dovedu do problema, rekao je za RTS profesor Nikola Rajaković.
Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da je energetska situacija bolja nego u prethodne dve sezone, ali da nije trenutak da opuštanje.
“Lakše se diše, međutim da se može odahnuti potpuno – nikako. Sigurno da ima još puno toga što može da poremeti kompletno snabdevanje i dovede do rasta cena“, kaže Rajaković.
Ističe da su skladišta u Evropi puna gasa, da je povoljno i stabilno snabdevanje i u regionu, i u Srbiji, ali da i pored toga može doći do problema.
„Sigurno jedna jaka zima, velika suša, i tako dalje… Spoljni poremećajni na koje ne možemo da utičemo, mogu da dovedu do problema. Dakle, ne može se u celosti odahnuti“, rekao je Rajaković.
Navodi i da su se cene uglja i struje stabilizovale početkom godine, ali da se uočava blagi trend rasta cene električne energije na berzama.
“Nadamo se da to neće ići dalje, ali je moguće sa grejnom sezonom“, navodi profesor.
Što se tiče najavljenog poskupljenja električne energije u Srbiji, ističe da je to važno zbog investicione sposobnosti Elektroprivreda Srbije.
“Naravno, moramo najpre zaštiti siromašne slojeve stanovništva, a onda mi, dobar deo, koji može da plaća – da platimo više, da bi Eletkroprivreda Srbije mogla da investira u nove izvore energije“, rekao je profesor Rajaković.
Ističe da je prepoznata činjenica da je proces energetske tranzicije veoma spor, te da moramo brže i više da idemo ka obnovljivim izvorima energije, sa daleko manje uglja i mnogo više energetske efikasnosti.
“U Srbiji smo nedovoljno dobri po pitanju energetske efikasnosti i to moramo podići na viši nivo“, rekao je profesor.
Navodi i da Evropa u ovom trenutku nije u mogućnosti da se odrekne uglja, te da ugalj ostaje prisutan Evrupi bar u naredne dve decenije.
Inače, energetska kriza u Evropi počela je u leto 2021. prvo sa rastom cena električne energije, a kasnije je eskalirala sa ratom u Ukrajini.
