U prvoj polovini ove godine zemlje EU, kao i Norveška i Švajcarska, registrovale su više od pola miliona zahteva za azil.
Od početka januara do kraja juna 519.000 ljudi podnelo je zahtev za međunarodnu zaštitu u takozvanom EU+ regionu (uključujući zemlje EU, Norvešku i Švajcarsku) sa zahtevom za azil. U poređenju sa istim periodom 2022. godine, broj zahteva je povećan za 28%.
Agencija očekuje da će do kraja 2023. godine biti podneto više od milion zahteva ako se trenutni trendovi nastave. Prošle godine je podneto 996.000. Znatno više prijavljeno je 2015. (1,4 miliona) i 2016. (1,3 miliona).
Agencija je takođe navela da se kao rezultat sveobuhvatne ruske agresije oko četiri miliona ljudi iz Ukrajine trenutno nalazi u zemljama EU+ sa privremenom zaštitom.
U prvih šest meseci ove godine, prema podacima agencije, najveći broj novih prijava stigao je od ljudi iz Sirije (67.000), a slede Avganistan, Venecuela, Turska i Kolumbija. Sa učešćem od 30 odsto najviše prijava stiglo je u Nemačkoj, a slede Italija i Francuska.
Austrijska vlada navodno želi da obradi zahteve za azil u trećim zemljama, poput Ruande, u pokušaju da smanji migraciju.
Podsetimo, šef opozicione konzervativne Hrišćansko-demokratske partije Nemačke Fridrih Merc pozvao je na promene politike koje bi Berlinu olakšale deportaciju ljudi čiji su zahtevi za azil odbijeni.
