Biolozi su bili zapanjeni kada su pronašli misterioznu hladnovodnu ajkulu hiljadama milja daleko od njenog prirodnog staništa, prema nedavnoj studiji o moru. Grenlandska ajkula — najdugovečniji kičmenjak na Zemlji — otkrivena je u tropskom Karipskom moru.
Istraživači su označavali i privremeno hvatali tigraste ajkule na obali Belizea kada su naišli na misterioznu ajkulu, navodi se u radu nedavno objavljenom u naučnom časopisu Marine Biologi.
Nakon što su postavili liniju na zaštićenom atolu Glover’s Reef u Belizeu dok su pratili i istraživali tigraste ajkule, biolozi su se vratili i otkrili da se njihova linija pomerila nekoliko milja od koralnog grebena u vode duboke do 2000 stopa.
Kada su pronašli svoj naučni ulov, bili su zapanjeni kada su pronašli drevnu grenlandsku ajkulu. Jedan od istraživača, Hektor Danijel Martinez, primetio je: „Izgledalo je veoma, veoma staro“, naglašavajući njegovo duboko morsko stanište.
U početku su naučnici sumnjali da bi to mogla biti ajkula sa šest škrga, dominantni dubokomorski grabežljivac, ali nakon fotografisanja retko viđene životinje, potvrdili su njen identitet kao „najverovatnije“ grenlandske ajkule.
„Odjednom smo ispod površine vode videli veoma sporo i tromo stvorenje,“ rekao je Devanši Kasana, biolog i dr. kandidat u laboratoriji za ekologiju i zaštitu predatora Međunarodnog univerziteta Florida, izvestio je Mashable. „Izgledalo je kao nešto što će postojati u praistorijskim vremenima.
Grenlandske ajkule su najdugovečniji kičmenjaci na Zemlji, sa zapanjujućim životnim vekom od 250 do 500 godina, prema Nacionalnoj okeanskoj službi.
Ajkule žive hiljade stopa pod vodom u mrklom mraku i retko se vide ili fotografišu, a malo detalja je poznato o njihovom neverovatno dugom životu. U dubinama vode rastu, kreću se i polako stare. Njihov usporeni način života koji štedi energiju je suštinska adaptacija na duboko more sa oskudnim hranljivim materijama.
Pronalaženje grenlandske ajkule u blizini koralnog grebena kod Belizea bilo je neočekivano, ali verovatno. Ove nejasne ajkule uspevaju u dubokim morima Arktika i mogle bi da naseljavaju druge regione dubokog okeana, uključujući Karibe.
Padina obližnjeg grebena uranja do dubine do 9.500 stopa, nudeći hladno i mračno okruženje pogodno za grenlandske ajkule.
Otkriće postavlja pitanje da li je ova grenlandska ajkula migrirala na Karibe iz arktičkih voda ili je veći deo svog života provela u dubinama tropskih voda regiona.
Ostaje bez odgovora, ali postoji velika verovatnoća da još ovih zagonetnih stvorenja luta mračnim dubinama Kariba, skrivenih od naših očiju. „Sumnjam da je jedini“, rekao je za Mashable Demian Chapman, direktor istraživanja za zaštitu ajkula i zraka u Mote Marine Laboratori and Akuarium.
Duboka mora ostaju uglavnom neistražena, a otkriće ove arktičke ajkule služi kao podsetnik da su okean i njegova biosfera mnogo nepoznati.
Studija iz 2020. godine utvrdila je genetskom analizom da postoje dve geografski odvojene populacije grenlandskih ajkula: jedna grupa pliva u blizini kanadskog Bafinovog basena, iznad arktičkog kruga, dok druga zauzima vode severnog Atlantskog okeana između Nove Škotske i Svalbarda, blizu Norveške.
Grenlandske ajkule su prvenstveno čistači, jedu sve (mrtvo ili živo), uključujući ribu, foke, polarne medvede i kitove.
Neki mogu da narastu do 24 stope i teže do 1200 kilograma, iako rastu samo do 0,4 inča (1 centimetar) godišnje.
Prema studiji iz 2016. godine, grenlandske ajkule ne dostižu polnu zrelost dok ne napune najmanje 134 godine.
„Moraju da čekaju više od 100 godina da bi povalili — siguran sam da nisu srećni zbog toga“, rekao je Julijus Nilsen, koautor te studije, za Nev Scientist 2016.
