Ako globalno zagrevanje dostigne ili pređe dva stepena Celzijusa do 2100. godine, Džošua Pirs sa Univerziteta Zapadnog Ontarija kaže da je verovatno da će uglavnom bogatiji ljudi biti odgovorni za smrt otprilike jedne milijarde uglavnom siromašnijih ljudi tokom sledećeg veka.
Industrija nafte i gasa, koja uključuje mnoge od najprofitabilnijih i najmoćnijih preduzeća na svetu, direktno je i indirektno odgovorna za više od 40% emisija ugljenika – utičući na živote milijardi ljudi, od kojih mnogi žive u najudaljenijim i najudaljenijim delovima sveta. zajednice sa niskim resursima.
Nova studija predlaže agresivne energetske politike koje bi omogućile trenutno i značajno smanjenje emisija ugljenika i preporučuje povećan nivo vladinih, korporativnih i građanskih akcija kako bi se ubrzala dekarbonizacija globalne ekonomije, sa ciljem da se minimizira broj projektovanih ljudskih smrti.
„Ovakva masovna smrt je očigledno neprihvatljiva. Zaista je prilično zastrašujuća, posebno za našu decu“, rekao je Pirs, katedra za informacione tehnologije i inovacije u vesternu Džona M. Tompsona i glavni autor studije. „Kada klimatski naučnici pokreću svoje modele i onda izveštavaju o njima, svi se naginju ka konzervativnosti, jer niko ne želi da zvuči kao doktor Dum. To smo uradili i ovde i još uvek ne izgleda dobro.“
Glavni pregled više od 180 članaka iz naučne literature, čiji je koautor Richard Parncutt sa Univerziteta u Gracu (Austrija), objavljen je u Energies.
Pearce i Parncutt su otkrili da se recenzirana literatura o troškovima ljudske smrtnosti usled emisije ugljenika približava „pravilu 1.000 tona“, što je procena da je jedna buduća prerana smrt uzrokovana svaki put kada se sagore približno 1.000 tona fosilnog ugljenika.
„Energijski brojevi poput megavata znače nešto energetskim inženjerima poput mene, ali ne i većini ljudi. Slično tome, kada klimatski naučnici govore o delovima na milion ugljen-dioksida, to većini ljudi ne znači ništa. Nekoliko stepeni prosečnog porasta temperature nisu ni intuitivni. Međutim, broj tela je nešto što svi razumemo“, rekao je Pirs, profesor zapadnog inženjerstva i poslovne škole Ivei.
„Ako ozbiljno shvatite naučni konsenzus o pravilu o 1.000 tona i pokrenete brojke, antropogeno globalno zagrevanje je jednako milijardu preuranjenih mrtvih tela tokom sledećeg veka. Očigledno, moramo da delujemo. I moramo da delujemo brzo.“
Pirs, stručnjak za energetsku politiku, nada se da će promenom i dovođenjem u pitanje jezika i metrike globalnog zagrevanja, više kreatora politike i industrijskih lidera bolje razumeti teške istine o oslanjanju sveta na fosilna goriva.
„Kako predviđanja klimatskih modela postaju jasnija, šteta koju nanosimo deci i budućim generacijama sve više se može pripisati našim postupcima“, rekao je Pirs.
Kada se prepozna ova direktna korelacija, obaveze za emisije gasova staklene bašte se više ne mogu zanemariti. Studija je otkrila da da bi se ograničile ove ogromne buduće obaveze i spasili mnogi ljudski životi, čovečanstvo treba da prestane da sagoreva fosilna goriva što je pre moguće prateći agresivniji pristup energetskoj efikasnosti i obnovljivoj energiji.
Prema studiji, energetska politika za ublažavanje klimatskih promena treba da bude prioritet u sledećim glavnim oblastima:
- Unapređena energetska štednja i efikasnost, kao i racionalna upotreba energije, podržane vladinim programima za industrijske, poljoprivredne, transportne, stambene i kućne korisnike.
- Potpuna zamena visokougljeničnih goriva (ugalj, nafta i prirodni gas) gorivima sa nultim sadržajem ugljenika (npr. vodonik, elektricitet itd.) dobijenim iz obnovljivih izvora energije kao što su hidroenergija, vetar, geotermalna energija, biomasa i solarna energija, uz skaliranje i distribuciju radi stvaranja otpornih energetskih mreža.
- Razvoj tehnologija za upravljanje ugljeničnim otpadom i prirodno hvatanje i skladištenje CO2, uključujući karbonsku sekvestraciju i regenerativnu poljoprivredu.
- Zamenjivanje subvencija za ugljenik porezima na ugljenik.
„Da budemo jasni, teško je tačno predvideti budućnost. Pravilo o 1.000 tona je samo najbolja procena za red veličine. Broj prouzrokovanih smrtnih slučajeva će verovatno ležati između desetine osobe i 10 ljudi na 1.000 tona. Bez obzira na to, Zaključak da treba da delujemo brzo je i dalje kristalno jasan“, rekao je Pirs.
„Globalno zagrevanje je pitanje života ili smrti za milijardu ljudi. Skoro svi se slažu da je svaki ljudski život vredan, nezavisno od starosti, kulturnog ili rasnog porekla, pola ili finansijskih resursa. Stoga će energetska tranzicija morati mnogo da promeni, mnogo brže, počevši od sada.“
