Kardiovaskularne bolesti (KVB) koštale su EU procenjenih 282 milijarde evra 2021. godine, prema najnovijim istraživanjima predstavljenim na Kongresu ESC 2023. Zdravstvo i dugotrajna nega činili su 155 milijardi evra (55%) ovih troškova, što je 11% Zdravstveni rashodi EU. Nalazi su objavljeni u European Heart Journal, a analiza je bila zajednički napor Evropskog kardiološkog društva (ESC) i Univerziteta u Oksfordu, Velika Britanija.
Autor studije dr Ramon Luengo-Fernandez sa Univerziteta u Oksfordu rekao je: „KVB je imao značajan uticaj na ekonomiju EU27, koštajući ukupno 282 milijarde evra u 2021. To je ekvivalentno 2% evropskog BDP-a i znatno je više od celog budžeta EU, koji se koristi za finansiranje istraživanja, poljoprivrede, infrastrukture i energije širom Unije“.
Ovo je bila najsveobuhvatnija i najsavremenija analiza ekonomskih troškova KVB za društvo u EU od 2006. To je prva studija koja koristi registre pacijenata i ankete širom Evrope umesto da se oslanja na pretpostavke i, za razliku od prethodnih izveštaja , uključuje troškove dugoročne socijalne zaštite. Sadašnja analiza daje procene društveno-ekonomskih troškova KVB za 27 država članica EU 2021. godine, uključujući 1) zdravstvenu i socijalnu zaštitu; 2) neformalna briga; i 3) gubitke u produktivnosti. Raspad uključuje:
Ukupni troškovi su iznosili 630 evra po građaninu EU, u rasponu od 381 evra na Kipru do 903 evra u Nemačkoj.
KVB koštaju zdravstvene i socijalne sisteme oko 155 milijardi evra u 2021. godini, što čini 11% ukupnih izdataka za zdravstvenu zaštitu. Postojale su velike varijacije između zemalja u proporciji budžeta za zdravstvenu zaštitu koji se troši na KVB, od 6% u Danskoj do 19% u Mađarskoj. Zdravstvena zaštita je obuhvatala primarnu zaštitu, hitnu pomoć, bolničku negu, ambulantnu negu i lekove, dok je socijalna zaštita obuhvatala dugotrajnu institucionalizovanu negu i negu kod kuće.
Najveći doprinos dala je bolnička nega, koja je koštala 79 milijardi evra, što predstavlja 51% troškova nege u vezi sa KVB. Lekovi za KVB činili su 31 milijardu evra (20%) troškova nege, a zatim domovi za stare sa 15 milijardi evra (9%).
Troškovi neformalne nege uključivali su radno ili slobodno vreme, vrednovano u novčanom smislu, koje su rođaci i prijatelji odrekli da bi pružili neplaćenu negu. Rođaci i prijatelji pružili su 7,5 milijardi sati neplaćene nege za pacijente sa KVB, što iznosi 79 milijardi evra širom EU.
Gubici produktivnosti uključuju izgubljenu zaradu zbog bolesti/invalidnosti (prevremeno penzionisanje/odsustvovanje) ili prerane smrti. U 2021. godini, 256 miliona radnih dana je izgubljeno u EU zbog KVB bolesti/invalidnosti, po ceni od 15 milijardi evra. Iste godine, 1,7 miliona ljudi je umrlo od KVB-a širom EU, što predstavlja izgubljeno 1,3 miliona radnih godina i generisanje gubitka produktivnosti od 32 milijarde evra.
Član odbora ESC-a i autor studije profesor Viktor Abojans sa Univerziteta Limož, Francuska, rekao je: „Ova studija naglašava hitnu potrebu da se zajednički deluje na evropskom nivou u cilju bolje borbe protiv kardiovaskularnog rizika evropskih građana, posebno kroz propise za bolju kardiovaskularnu prevenciju i ulaganja. u istraživanju. Odlukom da ne ulažemo u kardiovaskularne bolesti mi jednostavno odlažemo troškove. Ovi podaci nas primoravaju da postavimo pitanje: da li danas ulažemo u kardiovaskularno zdravlje ili smo primorani da platimo više u kasnijoj fazi?“
Profesor Panos Vardas, glavni strateški službenik Evropske agencije za srce, kancelarije ESC u Briselu, rekao je: „Današnja prezentacija pruža jasno razumevanje ukupnog ekonomskog tereta kardiovaskularnih bolesti u različitim zemljama EU, pružajući priliku da se izvuku vredni zaključci koji su korisno za one koji su odgovorni za izradu planova zdravstvene zaštite.“
„Evidentno je da postoji značajna fragmentacija među zemljama EU u pogledu izdataka za zdravstvenu zaštitu za kardiovaskularne bolesti. Ovo zahteva ponovnu procenu od strane EU u celini, kao i 27 zemalja EU pojedinačno, kako bi se bolje odgovorilo na nerešene potrebe i investiralo više. efikasno u podršci onima koji pate od kardiovaskularnih bolesti.“
