Aktivisti za klimu su ovog leta ofarbali superjahtu sprejom, sprečili poletanje privatnih aviona i začepili rupe na golf terenima, kao deo intenzivirane kampanje protiv načina života ultrabogatih koji izazivaju emisije štetnih gasova, piše AP.
Klimatski aktivizam se intenzivirao u poslednjih nekoliko godina kako se planeta zagreva do opasnih nivoa, izazivajući ekstremne vrućine, poplave, oluje i požare širom sveta. Taktika postaje sve radikalnija, a neki demonstranti se lepe za puteve, ometaju sportske događaje visokog profila poput golfa i tenisa, pa čak i prskaju poznata umetnička dela bojom ili supom.
Oni sada svoju pažnju usmeravaju na bogate, nakon što su dugo ciljali na neke od najprofitabilnijih kompanija na svetu – naftne i gasne konglomerate, banke i osiguravajuće kompanije koje nastavljaju da ulažu u fosilna goriva.
„Ne upiremo prstom u ljude, već u njihov način života, nepravdu koju on predstavlja“, rekla je Karen Kilin, aktivistkinja pobune za izumiranje koja je bila uključena u proteste na Ibici, u Španiji, omiljenom letnjem mestu bogatih. Ona je rekla da grupa protestuje zbog nepotrebnih emisija kao što su superbogati pojedinci koji idu po picu čamcem. „U klimatskoj vanrednoj situaciji, to je zverstvo“, rekla je ona.
Kilin i drugi iz grupe klimatskih aktivista Futuro Vegetal – ili Vegetable Future – ofarbali su sprejom superjahtu vrednu 300 miliona dolara koja pripada naslednici Volmarta Nensi Volton Lori. Demonstranti su držali natpis na kome je pisalo: „Vi konzumirate, drugi pate“.
U Švajcarskoj je oko 100 aktivista poremetilo najveći evropski sajam privatnih aviona u Ženevi kada su se vezali za prolaze aviona i ulaz na izložbu. U Nemačkoj, klimatska grupa Letzte Generation — što u prevodu znači „Poslednja generacija“ — obojila je privatni avion sprejom na ostrvu Silt, u Severnom moru. U Španiji, aktivisti su zapušili rupe na golf terenima u znak protesta zbog potrebe ovog sporta za vodom tokom vrućih sušnih perioda.
U SAD, Abigejl Dizni, unuka Volta Diznija, uhapšena je na aerodromu East Hampton Tovn u Njujorku u julu zajedno sa 13 drugih demonstranata jer su blokirali automobilima da uđu ili izađu sa parkinga. To je bila prva od osam akcija sprovedenih u ekskluzivnoj oblasti Hamptonsa. Aktivisti su takođe srušili teren za golf, prekinuli gala svečanost u muzeju i demonstrirali ispred nekih privatnih luksuznih kuća.
„Luksuzne prakse nesrazmerno doprinose klimatskoj krizi u ovom trenutku“, rekla je socijalna naučnica Univerziteta Merilend Dana Fišer. Prema izveštaju neprofitne organizacije Okfam iz 2021. godine, ako se sve emisije koje zagrevaju planetu pripisuju ljudima koji ih proizvode, 1% najbogatijih biće odgovorno za oko 16% emisija do 2030. „Ima mnogo smisla da ovi aktivisti prozivati ovo toksično ponašanje.“
Ričard Vilk, ekonomski antropolog sa Univerziteta Indijana, rekao je da su luksuzna putovanja „pravi krivac“ za emisije ultrabogatih.
On je objavio procene godišnjih emisija najvećih milijardera u 2021. i otkrio da superjahta — sa stalnom posadom, helikopterskom platformom, podmornicama i bazenima — emituje oko 7.020 tona ugljen-dioksida godišnje, preko 1.500 puta više od tipičnog porodičnog automobila. A privatni avioni samo u Evropi prošle godine izazvali su više od 3 miliona tona zagađenja ugljenikom, što je ekvivalent prosečnoj godišnjoj emisiji CO2 od preko pola miliona stanovnika EU, prema neprofitnoj organizaciji Greenpeace.
Ali naučnik za klimu sa Državnog univerziteta Pensilvanije Majkl Man je upozorio da bi pažnja udaljila kompanije od fosilnih goriva — koje su odgovorne za najmanje 70% svih emisija — i prema bogatima mogla „igrati na ruku industriji fosilnih goriva i kampanje odstupanja“ koju su koristili da bi skrenuli pažnju sa regulative naglašavajući pojedinačne ugljične otiske u odnosu na mnogo veći otisak zagađivača.”
„Rešenje je da se svi nateraju da koriste manje energije zasnovane na ugljeniku, bilo da su bogati ljudi ili ljudi sa nižim prihodima, rekao je on.
Dejvid Gitman, predsednik Monarch Air Group, privatnog čarter provajdera na Floridi, podstakao je aktiviste da dvaput razmisle o tome da li uzimaju pravi pristup.
„Ako njihov aktivizam ide ka nekoj vrsti stvarne pomoći stvarnim programima za ostvarivanje stvarnih promena kao što je održivo gorivo za vazduhoplovstvo, kao što je kompenzacija ugljenika, mislim da ova vrsta aktivizma može pomoći u postizanju tih rezultata“, rekao je Gitman. „Sada, ako izađu i ofarbaju privatni avion na aerodromu u Evropi, da li će to dati te rezultate? Po mom mišljenju, ne.”
Fišer, sa Univerziteta Merilend, takođe je bio skeptičan da je aktivizam efikasan u promeni ponašanja bogatih.
U nekim slučajevima, vlade su se umešale sa propisima. Francuska se suzbija sa upotrebom privatnih aviona za kratka putovanja, a ranije ove godine je holandski aerodrom Šiphol takođe najavio planove za zabranu privatnih aviona.
Ali kako protesti eskaliraju, Fišer i Vilk kažu da još uvek mogu da pomere iglu ka promeni ponašanja.
„Javna sramota je jedan od najmoćnijih načina kontrole ljudi“, rekao je Vilk. „Deluje na mnogo različitih načina da osramoti ljude, da ih učini svesnijim posledica svojih postupaka.“
