Proširenje, dedolarizacija i Nova razvojna banka – to su glavne teme Samita Briksa u Johanesburgu. Ekonomska platforma čiji je uticaj u svetu sve veći, čini trećinu globalne ekonomije i 40 odsto svetskog stanovništva. Na Samit su pozvani lideri više od 60 zemalja, a zahtev za prijem podnele su 23 države. Poziv da prisustvuje Briksu prihvatio je i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres, kako bi, kako je najavljeno, poslao važne poruke.
Previše nas je u milosti nekolicine – požalio se nedavno šef diplomatije Indije kolegama iz Briksa. Petorku ujedinjuje nezadovoljstvo poretkom i institucijama krojenim po meri Zapada i potreba da se njihov glas glasnije čuje.
To je odlika svih Samita, od prvog 2009. u Jekaterinburgu. Petnaesti u Johanesburgu dobio je novi zamah.
Među članicama od kojih se očekuje da do polovine 21. veka budu teške polovinu globalne ekonomije – nijedna nije uvela sankcije Rusiji. I u taj klub bi još 23 države.
“Južna Afrika i Kina slično gledaju na proširenje Briksa. Radujemo se diskusiji o tome“, poručio je Siril Ramafoza, predsednik Južnoafričke Republike.
Predsednik Kine Si Đinping poručuje da mora da se ojača saradnja.
„Moramo da ojačamo stratešku saradnju, da upražnjavamo pravi multilateralizam, promovišemo proširenje i glas zemalja Globalnog juga u globalnim procesima“, naveo je Si.
Levičarski predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva pojašnjava prvo šta Briks nije – ni kontrateža G7, ni G20, ni Americi. Ni ekskluzivni klub.
“Mi želimo da budemo multilateralna institucija, želimo da sami sebe organizujemo. Brazil je za proširenje, ali pod određenim uslovima“, naveo je da Silva.
Samit u Johanesburgu prvi je kojem lideri Briksa lično prisustvuju – svi osim Putina. Mesecima se spekulisalo da li će doći, jer bi dolaskom rizikovao hapšenje po poternici MKS za navodne zločine u Ukrajini.
Južna Afrika je potpisnica Rimskog statuta. Pa Rusiju predstavlja šef diplomatije, a ruski predsednik na Poslovnom forumu u snimljenom video-obraćanju govorio je o ciljevima ruskog predsedavanja sledeće godine.
“Zemlje Briksa pojačavaju saradnju u cilju ostvarenja sve većeg ekonomskog rasta i razvoja i to donosi opipljive rezultate. Među nama postoji partnerska podrška, sarađujemo na bazi ravnopravnosti i to je suština našeg strateškog kursa koji odgovara osnovnom delu svetskog društva, odnosno većini“, naveo je Putin u poruci.
Pristupile bi im i Venecuela, Saudijska Arabija i UAE, Iran i Egipat.
Briks petorka je sa pet kontinenata – različitih od snage ekonomija do političkog uređenja. U slučaju Indije i Kine opterećena je sporadičnim graničnim sukobima. Zapad je, kako se naglašava, čvršće povezan.
Može li se Briks saglasiti oko proširenja ? Taj izazov ocenjuje se kao prvi test izdržljivosti u gotovo 15 godina.
“Postoje određene razlike među njima i videćemo šta će na kraju biti. To će biti tema razgovora, kako ući u Briks, ko treba da bude primljen, da li ga treba maksimalno proširiti i formirati ga kao neki antiblok Zapadu, ili, naprotiv, treba ostati, da tako kažem, neutralan“, ističe Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije.
Među glavnim temama Samita – ne nova , već zajednička obračunska valuta. I Nova razvojna banka za projekte i pomoć prezaduženima. Bez mnogo uslovaljanja. Ali kao i u slučaju dolara, i tu zapadne finansijske institucije dominiraju.
“Razvojna banka Briksa bi trebalo da pomogne u realizaciji infrastrukturnih projekata u državama južne hemisfere. I mislim da oni tu vide šansu. Ali ono što mislim da je suština, jeste da afričke države, latinoameričke države, imaju dva izvora finansiranja, da ne budu zavisne samo od Sjedinjenih Američkih Država. Svetska banka, MMF nastali su 1944. godine. To je taj program, praktično, Ruzveltov, nekog novog svetskog poretka, koji su uspostavili Amerikanci. A oni sada vide u Razvojnoj banci Briksa alternativu za ekonomski razvoj“, objašnjava Zečević.
Pokretač i najveći činilac tog razvoja je Kina. Predsednik Si koji prisustvuje i Samitu Briksa i bilateralnim sastancima sa domaćinom. Samit traje i naredna dva dana. Za dve godine Brazil od Rusije preuzima predsedavanje, sa ciljem da smanji nejednakost.