Porodice dece ubijene u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ smatraju dopis Saveta roditelja te škole predsedniku i premijerki Srbije izuzetno uvredljivim i bolnim, „u kome se ponovo ispisuju neistine“.
Zaprepašćeni smo odsustvom kapaciteta roditelja i njihovih predstavnika u Savetu roditelja da razumeju šta se stvarno dogodilo u OŠ ‘Vladislav Ribnikar’ 3. maja“, navodi se u pismu v.d. direktorki Anđeli Petrović, predsedniku Saveta roditelja Igoru Đorđeviću, zamenici predsednika Saveta roditelja, Jeleni Radulović, svim članovima Saveta roditelja, roditeljima đaka koji pohađaju Ribnikar ”Vladislav Ribnikar”, nastavničkom veću i svim zaposlenima
Do 3. maja 2023. je postojao Savet roditelja sa mandatom do 31. avgusta 2023. kao jedno od savetodavnih tela škole, navode porodice ubijene dece i ističu da je od 3. maja škola mesto zločina i kao takvo je trebalo da dobije privremeni organ upravljanja u kriznoj situaciji na čemu je mogao da insistira Savet roditelja škole „u kome postoji svesnost da je izvršen masakr, da je streljano deset duša“.
„Dragan na radnom mestu na kome je predano i blagodarno radio, Ana i Bojana na dežurstvu, Sofija u hodniku škole, Adriana, Angelina, Andrija, Ema, Katarina i Mara u školskoj klupi. Na njihovim izvodima iz matične knjige umrlih upisan uzrok smrti je UBISTVO. Petoro dece je ranjeno i traumatizovano, nastavnica istorije je ranjena i traumatizovana, dvanaestoro dece i jedan student su fizički neozleđeni, ali sa traumom
nesagledivih razmera. Veliki broj učenika, nastavnika i osoblja škole je traumatizovano. Porodicama, familijama i prijateljima iščupana je radost iz srca“, navodi se u pismu.
Navode da svim članovima Saveta roditelja kada bude dozvoljeno zbog istražnog postupka mogu da pokažu foto dokumentaciju sa lica mesta ukoliko nisu shvatili „monstruoznost streljanja u osnovnoj školi“.
„Streljanja svima nama poznatog Dragana i nekima od vas poznatih, Ane, Bojane, Sofije, Adriane, Angeline, Andrije, Mare, Katarine i Eme. Ukoliko nisu shvatili od čega su se samo slučajno spasili drugari ubijene dece. Stiče se utisak iz dopisa da se predsednik Saveta roditelja i njegova zamenica žale kako su se namučili od 3. maja i kako je njima teško jer ih neko etiketira. Da li time žele da izazovu određenu reakciju predsednika Republike Srbije i predsednice Vlade ukazujući da postoje njihovi neistomišljenici sledstveno i protivnici stranke na vlasti, odnosno same vlasti?“, pitaju porodice ubijene dece.
Postavljaju pitanje i čemu služi takvo obraćanje i da li ima mesta u ovoj tragediji navoditi teškoće sa kojima se susreću ”ovlašćeni predstavnici Saveta roditelja”
„Potpisnik dopisa, kaže da su se oni, ‘njegovi ovlašćeni predstavnici’ trudili da umire roditelje koji su bili radikalni. Molimo da nam se objasni po čijem nalogu ili kao odgovor čije savesti su se trudili da umire roditelje i šta znači ‘radikalni roditelji’, pitaju porodice.
Traže od autora dopisa odgovor koliko je trebalo da bude ubijenih kako mu ne bi prošla kroz glavu misao o međunarodnom pedigreu škole.
U dopisu se takođe navode sastanci sa predstavnicima države na koje mi, porodice ubijene dece i njihovog Dragana, nikada nismo bili pozvani. Dodatno, nismo pozivani na sastanke niti unapred upoznati sa inicijativama Saveta roditelja i/ili ovlašćenih predstavnika Saveta roditelja ni nakon pisane molbe predstavnika Vlade upućene gospodinu Igoru Đorđeviću i Jeleni Radulović, da nas, porodice ubijenih ili naše predstavnike obaveštavaju o svim inicijativama i pozivaju na sve sastanke.
Povodom ukazivanja na „neslaganje među porodicama ubijenih, što je neistinito prenešeno gospodinu Đorđeviću, nadamo se kao rezultat nesporazuma, a ne zle namere“, porodice ubijene dece mole da se sa tim prestane.
„Mi, porodice ubijene dece i njihovog Dragana, smatramo da masovno ubistvo koje se dogodilo u osnovnoj školi, pa ma gde ona bila, treba da postane trajno mesto sećanja na žrtve kako se ništa slično nikada više ne bi ponovilo. Trebalo bi da taj stav imamo svi kao društvo, ali tekst dopisa Saveta roditelja škole u kojoj se masovno ubistvo desilo ne iznosi taj stav.
Sugestija Saveta roditelja, njihova dobra volja i odobrenje da se centar „ograniči na kabinet za istoriju i ”eventualno deo hodnika”, po oceni porodica, ukazuje na potpuno odsustvo spoznaje šta se desilo 3. maja u školi.
„Smatramo da te rečenice oslikavaju ceo svemir odsustva empatije i moralno posrnuće onih koji su ih ispisale. Verujemo da ste svesni da od 3. maja OŠ ”Vladislav Ribnikar” više nije i neće biti
sigurno mesto za svu decu. Završnica dopisa predsednika Saveta roditelja ima ton ucene što spada u verbalno nasilje, i nastavak je svega što smo imali priliku da slušamo od 3. maja i što je na žalost
čest narativ u našem društvu“, navodi se u pismu.
Porodice navode da su sigurne da tekst dopisa i planovi za sam objekat škole o kojima priča Đorđević nisu nastali kao rezultat konsultacija sa svim članovima Saveta roditelja, što
im, kako ističu, stvara dodatnu bol, jer se ponovo lični stavovi i neistine iznose, sada u ime svih roditelja škole.
Masovno ubistvo u Ribnikaru nije tragedija samo porodica ubijene dece i njihovog Dragana, već je nacionalna tragedija. Deo škole u kojoj su stariji razredi pohađali nastavu do 3. maja, i sve do jednog ubijenog deteta, a njihov Dragan ih upravo tu čuvao, treba da bude “memorijalni centar koji osvetljava budućnost i sve one vrline i vrednosti koje su ovom društvu najpotrebnije da izađe iz mraka i bolesti u kojima se našlo“, smatraju porodice.
”Memorijalni centar, uvereni smo, treba da bude dostojan Dragana, Ane, Bojane, Sofije, Angeline, Adriane, Andrije, Eme, Katarine i Mare, a njegov izgled i namena treba da bude rezultat promišljenog rada stručnjaka i uz saglasnost porodica ubijenih.
Citirali su i jedan od komentara na dopis koji je stigao od roditelja: „Blago onom kome je najveći problem „što je ostao bez pola škole“. Pa, snaći će se već nekako, nadoknadiće već taj „gubitak“ I nek svaki dan zahvaljuje bogu što nema veći problem i nenadoknadiv gubitak“
Sastavni deo pisma su, kako navode porodice i imejlovi koji su razmenjeni sa zamenicom predsednika Saveta roditelja, za koje nisu sigurni da su ih dobili svi članovi Saveta roditelja, a kako ističu, znaju da
sigurno nisu dobili svi nastavnici.
Pismo su potpisale porodice: Anđelković, Asović, Aćimović, Božović, Vlahović, Dukić, Kobiljski, Martinović, Negić i Čikić.
