Novi urednički rad je objavljen u Oncotarget-u pod nazivom „Inhibicija metabolizma glutamina: delovanje na tumorske ćelije ili na tumorsko mikrookruženje?“
Rast i preživljavanje ćelija raka se oslanjaju na metabolite i metaboličke puteve koji se razlikuju od onih koje koriste zdrave ćelije. Unos i potrošnja glukoze i glutamina (Gln) se povećava kod mnogih tipova raka kako bi se podržala njihova visoka stopa rasta.
Osim što se metaboliše u prekursore ciklusa trikarboksilne kiseline (TCA), Gln je takođe neophodan za stvaranje metabolita koji sadrže azot, kao što su nukleotidi, glukozamin-6-fosfat ili neesencijalne aminokiseline. Zaista, snabdevanje azotom je široko opisano kao ograničavajuće za progresiju ćelijskog ciklusa.
Kako mitohondrijalna glutaminaza (GLS) usmerava Gln u TCA ciklus, njegova inhibicija je predložena kao potencijalna strategija za ciljanje i blokiranje metabolizma Gln u ćelijama raka. U stvari, GLS inhibitori blokiraju rast ćelija raka in vivo i in vitro. Na osnovu ove premise, sprovedeno je nekoliko kliničkih studija kako bi se testiralo da li disregulacija Gln povećava preživljavanje pacijenata sa rakom. Do sada, ovi tretmani nisu bili u stanju da izazovu veliku ukupnu korist za pacijente zbog sposobnosti tumorskih ćelija da menjaju svoj metabolizam.
Različiti autori su opisali povećanje oksidativnog stresa nakon promena u metabolizmu Gln in vivo, sugerišući mogućnost kombinovanja strategija disregulacije glutamina sa nekim drugim terapijama koje povećavaju reaktivne oksidativne vrste radi promovisanja smrti ćelija raka.
U svom novom uvodniku, istraživač Raul Penja iz Instituta Hospital del Mar d’Investigations Medikues (IMIM) razmatra novi mehanizam kojim Gln, obično koncentrisan na periferiji tumora, deluje kao hemoatraktant za fibroblaste povezane sa rakom (CAF), poboljšavajući ekstracelularnu degradaciju matriksa i olakšavanje migracije epitelnih ćelija raka i metastaza in vivo.
„Nedavno smo opisali novo dejstvo Gln na fibroblaste povezane sa rakom (CAF) kod raka dojke. […] U našoj studiji smo utvrdili da ćelije tumora dojke slične mezenhimalnim epitelima i CAF predstavljaju veću zavisnost od Gln nego ćelije tumorskog epitela raka dojke“, kaže Pena.
