Kada biraju svoje ponašanje u društveno teškim situacijama, anksiozni ljudi koriste manje pogodan deo prednjeg mozga od ljudi koji nisu anksiozni. To se može videti na snimcima mozga, kao što je pokazalo istraživanje Boba Bramsona i Sjoerda Meijera na Donders institutu Univerziteta Radboud.
Na primer, i anksiozna i ne-anksiozna osoba nalete na nekoga u koga su zaljubljeni već duže vreme. Oboje smatraju da je ovo napeto i oboje bi želeli da pozovu tu osobu na sastanak. Ali da li prilazite toj osobi? Ili se pretvarate da ih ne vidite da biste izbegli sramotu?
Dok osoba koja nije anksiozna može ostaviti po strani ovu emociju i izabrati ponašanje koje joj omogućava da se približi potencijalnom ljubavniku, to je mnogo teže za anksioznu osobu. Bramson navodi: „Anksiozni ljudi koriste manje pogodan deo prednjeg mozga za ovu kontrolu. Teže im je da izaberu alternativno ponašanje, pa češće izbegavaju društvene situacije.“
Ovakve odluke zahtevaju balansiranje između moguće pretnje i nagrade, odluku koju ljudi koji nisu anksiozni donose u prefrontalnom korteksu. Istraživači sa Univerziteta Radboud sada su pokazali da socijalno anksiozni ljudi koriste drugačiji deo u prednjem mozgu za ovakve odluke.
Bramson i Meijer su proučavali skeniranje mozga kako bi videli šta se dešava kod anksioznih i ne-anksioznih ljudi u simuliranoj društvenoj situaciji. „Našim ispitanicima su prikazana srećna i ljuta lica i morali su prvo da pomere džojstik ka srećnom licu i dalje od ljutog lica. U određenom trenutku morali su da urade obrnuto: da se pomere ka ljutom licu i dalje od srećnog lica. Ovo zahteva kontrolu nad našom automatskom tendencijom da izbegavamo negativne situacije.“
Anksiozni ljudi su se pokazali jednako dobro kao i ne-anksiozni ljudi u ovom jednostavnom zadatku, ali skeniranje je pokazalo da je aktivan potpuno drugačiji deo mozga. „Kod neanksioznih ljudi često vidimo da se, tokom emocionalne kontrole, signal šalje iz prednjeg dela prefrontalnog korteksa u motorni korteks, deo mozga koji usmerava vaše telo da deluje. Kod anksioznih ljudi manje efikasan koristi se odeljak tog prvog odeljka“.
Druga skeniranja su pokazala da je razlog za to verovatno zato što „tačan“ odeljak postaje prestimulisan kod anksioznih ljudi. „Ovo bi moglo objasniti zašto je anksioznim ljudima teško da izaberu alternativno ponašanje i tako izbegavaju društvene situacije. Nedostatak ovoga je što nikada ne nauče da društvene situacije nisu tako negativne kao što misle.“
Po prvi put, skeniranje mozga je sada pokazalo da prednji mozak anksioznih ljudi radi drugačije od onog kod neanksioznih ljudi u pogledu kontrole emocionalnog ponašanja. Istraživači smatraju da bi se rezultati mogli koristiti za razvoj novih tretmana za osobe sa anksioznošću.
